Čadež: Digitalizacija je velika prilika, ali i izazov
BEOGRAD: Povećanje opšteg nivoa digitalizacije za 10 odsto trajno bi uvećalo stopu rasta BDP-a zapadnobalkanskih ekonomija za do 1,0 procenat, kaže Marko Čadež, predsednik Odbora za digitalizaciju Evrokomora.
Napominje da to dokazuje prošlogodišnja studija o uticaju digitalne transformacije na ekonomije Zapadnog Balkana, koja je pokazala i da bi povećanjem digitalizacije od samo 1,0 odsto, u proizvodnim kompanijama zaposlenost porasla za 1,2 i produktivnost za 2,1 posto.
"Za ekonomije u razvoju, poput zapadnobalkanskih, kojima predstoji veliki posao na podizanju konkurentnosti, ubrzanju rasta, čvršćem regionalnom povezivanju i jačanju konekcije sa međunarodnim okruženjem, digitalna transformacija je poseban izazov sa kojim se već suočavamo, ali i velika prilika", ocenio je Čadež u intervjuu za portal Evrokomora.
Ističe da digitalizacija otvara ogroman prostor za razvoj korporativnog sektora, posebno malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i povećanje razvojnog potencijala, naročito tradicionalne industrije.
"Primera radi, jedno od istraživanja rađenih u proteklom periodu, ukazuje da su mala i srednja preduzeća koja su izabrala Internet za put do potrošača, već u naredne tri godine zabeležila rast prodaje za gotovo četvrtinu veći nego ona koja nisu koristila ovaj kanal za plasman svojih proizvoda i usluga", kaže Čadež, koji je i predsednik Privredne komore Srbije.
Primena novih tehnologija, kako dodaje, snažno utiče i na jačanje produktivnosti.
"Čak 75 odsto dodate vrednosti stvara se zahvaljujući njihovoj primeni u svakodnevnom poslovanju. Istovremeno, evropske visokotehnološke kompanije iz tradiconalnih sektora, koje su već implementirale nova rešenja u automatizaciji procesa, otvorile su sebi put za dalje jačanje pozicije u globalnim razmerama".
Evropske komore, naglašava Čadež, imaju veoma važnu ulogu i značajan uticaj u procesu digitalne trasformacije svojih kompanija, ali i različite pristupe u tome, zavisno od lokalnih prilika i potreba, odnosno dostignutog nivoa digtalizacije, strukture i specifičnosti privreda.
Prema njegovim rečima, najveći izazov na putu digitalne transformacije zapadnobalkanskih ekonomija je, što potvrđuju i poslednji godišnji izveštaj Evrokomore i podaci Eurostata, manjak kvalifikovane radne snage - IT stručnjaka i osoblja sa odgovarajućim znanjima i veštinama, koji mogu da podrže brži napredak tehnologije i njen ulazak u svakodnevni život i poslovanje.
"Drugi veliki izazov je stvoriti najmoderniju digitalnu infrastrukturu, u čemu EU treba da podstakne države članice da planiraju sopstvenu i povezivanje prekogranične infrastrukture, kao i povezivanje kroz projekat 'Connecting Europe Facility'", kaže Čadež.
Uspostavljanje pravnog okvira za digitalizaciju na nivou Evrope, smatra trećim, konačnim izazovom.
"Već postoje neki pravni projekti, kao što je Uredba o promovisanju pravednosti za poslovne korisnike usluga posredovanja na Internetu ili odredbe za shemu sertifikacije sajber sigurnosti za IT komponente, ali mi se čini da smo u ovom trenutku još daleko od uspostavljanja pravog okvira za jedinstveno digitalno trzište Evrope", zaključio je predsednik Odbora za digitalizaciju Evrokomora, Marko Čadež.