Donatorstvo – unosan biznis ili plemeniti čin

Neosporno, uloga medija je u tome velika. Odnosi se to i na praksu dobročinstva koja ima sve veći domet i težinu i kod nas u mnogim oblastima, najpre kada je reč o skupim medicinskimk lečenjima i zahvatima, kao i raznim drugim stvarima vezanim za pomoć onima kojima je potrebna.

Time koliko je i kako filantropija prisutna u ovdašnjim medijma bavi se Catalyst Balkans, regionalna fondacija posvećena izgradnji održivog filantropskog ekosistema u zemljama Zapadnog Balkana. Fondacija je generalno posvećena i istraživanju filantropije.

- Kada kažem bavimo se filantropijom, često dobijem odgovor: “Aha, znamo, vi, skupljate poštanske marke” – kaže Miloš Janković iz ove fondacije koji je nedavno na penelu u Novom Sadu predstavio neke od rezultata istraživanja za prošlu godinu koje je sporovela fondacija, a tiče se medijske slike dobročinstva kod nas.

- Filantropija, odnosno dobročinstvo, nije samo pitanje urgentne pomoći ugroženima, bolesnima, siromašnima. Filantropija je takođe i suočavanje s problemima s kojima se zapravo dugoročno susrećemo i koje bismo mogli da rešimo na ovaj način. A kada govrimo o filantropiji i medijima, postoje dva aspekta preklapanja: i mediji i filantropija bave se javnim interesom, i mediji i dobročinitelji pokušavaju da rade za opšte dobro. A drugi momenat je nešto što se ispostavlja kao efikasan mehanizam poslednjih godina - da se određeni mediji i izdržavaju putem filantropije, odnosno putem donacija. To je apsolutno legitiman i prirodan način za određene vrste medija, da ih njihova zajednica podržava na taj način jer oni ne funkcionišu tržišno, poput kompanija – objašnjava Janković. - Jedna od konstantnih činjenica, u svih ovih pet godina koliko obavljamo istraživanje, jeste da je koroporativni sektor, tj. poslovni sektor, najveći donator u Srbiji. Trenutno se obrađuju podaci za 2018. godinu, i naše istraživnnje potvrđuje da, kada je reč o stavovima građana, koje kada pitate šta misle ko su najveći donatori u Srbiji, odgovaraju da su kompanije u tome na poslednjem mestu. Dakle, postoji potpuno iskrivljena slika u javnosti, jer činjenice su sasvim drugačije.

Važno je znati i koliki je značaj medija u transparentnosti rada organizacija koje se bave filantropijom. U tome je u 2018. godine učinjen veliki skok. U 36 odsto objava navedeni su tačni iznosi koje su određene organizacije prikupile ili donirale u 2017. godini, u 2018. taj je procenat skočio na 47. Postoji tu donekle legitimna dilema i kod medija i kod javnosti – zašto se ljudi hvale koliko su donirali. S tim pitanjem se vrlo često susrećemo. Prvo, važno je da imamo precizne podatke o tome, jer tako imamo otvorenu zajednicu i možemo da učimo jedni od drugih, i možemo da merimo, što je najvažnije, učinak svih tih donacije, koliki je njihov efekat. Jer novac koji se donira, može da se potroši na različite načine – ističe Janković.

Po rečima Miloša Jankovića, da bi se to izmenilo, organizacije koje se bave filantropijom prvo moraju sa svoje strane da razumeju značaj medija za to čime se bave, te da s njima bolje komuniciraju. S druge strane, danas, u doba lažnih vesti, ima i sve više medija koji se okreću tzv. konceptu konstruktivnog novinarstava, usmernog na izveštavanje o rešenjima, a ne o problemima. Filantropija je sektor koji nudi rešenja.

- Postoji ogroman prostor u kojem možemo zajedno da promenimo sliku koju javnost ima o filantropiji, kao i da razvijemo kulturu davanja i omogućimo da se dobrih dela dešava što više – kaže Janković. - Ako na kratko pogledamo podatke za 2018. godinu, kako su mediji izveštavali, zvanično ćemo ih objaviti u aprilu, postoji nekoliko interesantnih zaključaka koje možemo da izvučemo iz ovoga. Mediji iz godine u godinu sve više pažnje posvećuju filantropskim događajima i aktivnostima. Tako da smo u 2018. imali skoro 8.200 različitih medijskih objava o filantropskim događajima, odnosno o dobročinstvima u Srbiji. Međutim, tu postoji samo rast izveštavanja u onlajn medijima. Tako elektronski mediji, u ovih 8.200 objava ,učestvuju samo sa 10 odsto, štampani sa 34 odsto, dok su onlajn mediji u tome učestvovali čak s 56 odsto. Onlajn mediji se sve više bave dobročistvima i ovo je značajan skok u odnosu na 2017. godinu kada su praktično štampani i onlajan mediji bili manje-više izjednačeni, odnosno štampani su samo za malo bili u prednosti. Međutim, ako uđemo dublje u analizu i pogledamo kolike su dužine ti napisi u štampanim medijima, i gde su pozicionirani, dolazimo do interesantnih rezultata. Kada analiziramo sve ove objave u štampanim medijima, članci koji su dugački tek nekoliko redova čine 74 odsto svih tih objava. Dakle, i kada se piše, istina je sve češće, objave su u štampanim medijima vrlo kratke, najčešće na nivou antrfilea, dok srednji i duži napisi čine 26 odsto od svih objava. Da situacija bude još komplikovanija, ako pogledate gde se na stranicama ti napisi nalaze, vidite da je 62 odsto njih plasirano posle 10. stranice u štampanim medijima. Tek 12,8 odsto tekstova o filantropiji nađe se između 1. i 5. stranice. Dakle, jedna osmina tih aktivnosti je istaknuta negde napred u štampi, dok se 23 odsto nalazi između 6. i 10. stranice, dok je 62 odsto objava na stranicama posle, u zapećku.

Situacija je još gora kada pogledamo elektronske medije. U takozvanom prajem tajmu, od sedam do 10 uveče, imamo 13 odsto od svih objava o filantropiji, preostalih 87 odsto obajava ide van ovog, najgledanijeg, termina. Iz ovoga možemo da vidimo da filantropija jeste tema, sve se češće pojavljuje se u elekronskim medijima, međutim, još uvek ne postoji svest koliko je ona važna.

- Ima kompanija koje i dalje ne žele da to podele s javnošću iz kojih god motiva. Verujem da ima i kompanija koje žele da uđu to, jer smatraju da je to dobar PR. Poenta je da smo svi na dobiti ako se ti podaci otvoreno i transparentno dele, jer time gradimo poverenje, ne samo u donatore nego i one organizacije koje sprovode različite projekte s filantropskim ciljevima – zaključuje Janković.

V. Crnjanski