Kanada se zagreva duplo brže od ostatka sveta
LONDON: Kanada se u proseku zagreva duplo brže od ostatka sveta, pokazalo je najnovije naučno istraživanje.
U izveštaju savezne vlade o klimatskim promenama upozorava se da su promene već očigledne u mnogim delovima zemlje i da se predviđa njihovo intenziviranje, prenosi Bi-Bi-Si.
Kako se navodi, najveću promenu pretrpeo je kanadski Arktik i on će, nastaviti da se zagreva više nego duplo brže od svetskog proseka.
U izveštaju se sugeriše da su mnogi videni efekti verovatno nepovratni i procenjuje se da se prosečna temperatura u Kanadi godišnje povećavala za 1,7 stepeni Celzijusa od 1948. godine, kada su prvi put zabeležene temperature širom zemlje.
Najveće povećanje temperature bilo je na severu u Kanadskoj preriji i u severnom delu britanske Kolumbije.
U proseku, temperatura u Kanadi se godišnje povećava za 2,3 stepena.
Dok su i ljudske aktivnosti i prirodne promene u klimi doprinele zagrevanju u Kanadi, ljudski faktor je dominantan.
Najverovatnije je da je više od polovine primećenog zagrevanja u Kanadi proizvod uticaja ljudskih aktivnosti, piše u izveštaju.
Izveštaj je objavljen nakon što je vlada uvela porez na ugljenik za četiri od 10 kanadskih pokrajina koje nisu uspele da izrade planove za borbu protiv klimatskih promena.
Efekti globalnog zagrevanja uključuju i ekstremnije temperature, a više temperature vazduha mogle bi da znače više toplotnih talasa i veći rizik od šumskih požara i suša u nekim delovima zemlje.
U izveštaju se navodi da bi okeani mogli da postanu kiseliji i sa manje kiseonika, što bi moglo da naškodu životu u moru.
Na brzo zagrevanje u kanadi uticali su brojni faktori, među kojima su smanjenje snega i morskog leda, što je povećalo apsorpciju solarne radijacije i uzrokovalo veća zagrevanja nego u drugim krajevima.
Uprkos sumornim predvidanjima, u izveštaju se ukazuje da bi količina zagrevanja mogla da bude ograničena ako se na globalnom nivou preduzme akcija drastičnog smanjivanja emisija ugljenika na nivo blizu nule početkom druge polovine veka, kao i znatnog smanjivanja emisija drugih gasova sa efektom staklene bašte.
Kanada je jedna od 200 zemalja koje su potpisale Pariski sporazum o klimatskim promenama, a vlada te zemlje je rekla da će nastojati da smanji emisiju štetnih gasova do 2030. godine do 30 odsto.
