DR ANA GIFIN Menopauza nije prolazna, a hormoni nisu demoni

Tada postaju destruktivni, uništavaju ćelije i tkiva i dovode do razvoja mnogih bolesti - objašnjava dr Ana Gifing, specijalista preventivne medicine i anesteziologije sa reanimatologijom, povodom njene nove knjige „Hormoni, anđeli ili demoni”.

- Ovu knjigu, zapravo priručnik, namenila sam ženama u cilju kratkog razjašnjenja nekih pitanja koje se tiču „ženskih” problema, sa posebnim osvrtom na menopauzu jer bih želela da malo zagrebem po površini zebnje od hormonske terapije, da ona prestane da bude strah i trepet - kaže dr Ana Gifing koja se školovala u najpoznatijim edukacionim centrima i evropskim i američkim klinikama, a evropski ispit iz preventivne medicine i endokrinološke terapije menopauze položila 2006. godine u Austriji.

Da li je menopauza prolazno stanje kao što je većina žena doživljava?

- U mojoj praksi, često čujem žene koje mi govore da su relativno lako prošle „tu“ fazu, ili „moja mama nije ni osetila da je imala menopauzu“, „moja sestra se znojila samo godinu dana i posle – ništa, odlično je pregurala menopauzu”. Ali, menopauza nikako nije prolazna stanica, već je mesto stalnog boravka do kraja života, to nikada nemojte da zaboravite. Ne radi se o stanju koje neminovno vodi ka bolesti, ali svakako menja život i to ne na bolje.

Da li je istina da žene sve ranije ulaze u menopauzu?

- Godine starosti pri ulasku u menopauzu variraju od 35 do 55, prema statistici koju sam 2016. godine uradila na 360 mojih pacijentkinja, prosek godina ulaska u menopauzu je 45.62 godine. Moja najmlađa pacijentkinja je imala prestanak ciklusa sa 29 godina, a najstarija sa 64 godine. Najčešći simptomi menopauze su smanjena koncentracija, promene raspoloženja, tuga, briga, nervoza, promene na koži u smislu suve i stanjene kože. Javlja se nesanica, gubitak samopoštovanja, nekoordinisan hod, bolovi u zglobovima, a oko 80 odsto žena ima gubitak seksualne želje. Istovremeno, veliki broj žena se suočava sa suvoćom vaginalne sluznice i očiju. Tu je i smanjenje libida, vaginalna suvoća i nezadovoljstvo zbog masnih naslaga. Mnoge žene se žale na nadimanje i pojavu gasova i zatvora, a valunzi ili talasi toplote su ipak jedan od najčešćih problema sa kojima se žene suočavaju već u perimenopauzi, a naročito u menopauzi.

Da li hormonska terapija uspešno rešava te tegobe?

- Cilj terapije nije rešavanje neprijatnih, frustrirajućih tegoba, već dovođenje u ravnotežu hormona, da bi ta ravnoteža očuvala zdravlje žene i omogućila dostojanstveno starenje i duži život. Hormonskom terapijom se čitav organizam štiti i pomoću nje se održava zdravo stanje memorije, srca, zglobova, mišića, kostiju i svih organa.

U saradnji sa ginekolozima, ja u praksi prepisujem i sintetske i bioidentične hormone. U ranijim vremenima su u hormonskoj terapiji primenjivani hormoni izolovani iz urina nosećih kobila, a danas se najčešće primenjuju različiti sintetski oblici. Oni se ne vezuju u potpunosti za naše receptore i doziranje nije individualno, pa se u praksi dešava da isti hormon pije žena od 55 kilograma, kao i ona od 84 kilograma.

Šta je bioidentična hormonska terapija?

- Bioidentična hormonska terapija podrazumeva primenu supstanci izolovanih iz biljaka, a koje se u potpunosti vezuju za naše receptore, jer imaju istu strukturu kao naši hormoni. Ona je individualna i doze se primenjuju za svakoga ponaosob u skladu sa laboratorijskim rezultatima i simptomima, kao i pratećim bolestima i zdravstvenom stanju uopšte.

Bioidentični hormoni su supstance koje se koriste terapijski u cilju

nadoknade naših prirodnih hormona. Jedan od prvih i najpoznatijih bioidentičnih hormona je insulin. Kada usled nekog oboljenja, ovaj hormon gušterače prestane da se luči

u dovoljnoj meri, pristupa se ciljanoj terapijskoj proceduri. Danas se koriti sintetski, jer se time smanjila mogućnost nastanka alergije na bioidentični životinjskog porekla. Treba naglasiti da bez ovog hormona čovek ne bi mogao da živi, ali to se odnosi i na sve ostale hormone. Veliki broj ljudi ne zna da su bioidentični hormoni potpuno isti kao i

oni koje proizvodi naše telo. Da bi ga naš organizam prepoznao, hormon mora biti apsolutno jednak ljudskom hormonu. Ukoliko nije identičan ljduskom organizmu, onda se više ne govori o

hormonu, nego o leku.

Ko sve može da koristi bioidentične hormone?

Bioidentične hormone mogu da koriste svi koji imaju problema sa hormonskim disbalansom. Ukoliko telo šalje signale kao što su česte promene raspoloženja, preterana želja za slatkom, slanom ili masnom hranom, kao i kafom, treba proveriti hormonski status i da li je došlo do poremećaja hormona. Kad se pojave prvi znaci erektilne disfunkcije ili bilo kakva promena u erekcijama, osim rezultata hormonskih analize, bilo bi izuzetno važno uraditi i kompletan kardiološki pregled, jer osim hormonskog uzroka, promene na krvnim sudovima mogu biti okidač za ove pojave.

Kako hormonska terapija utiče na organizam?

Kada se započne primena hormonske terapije, veoma brzo dolazi do osećaja priliva pozitivne energije, kako fizički tako i mentalno. Kompletan fizički izgled se menja, a raspoloženje raste. Uravnoteženjem hormona čuvamo svoje zdravlje, a njih možemo regulisati ukoliko se držimo zdravih životnih navika: pravilna ishrana, relaksacija i fizička aktivnost. Ne treba čekati da žlezde prestanu sa radom, treba im pružiti pomoć već kada pokažu prve znake iscrpljenosti. Uravnoteženi hormoni preveniraju uzimanje lekova, koje naše telo ne poznaje kao svoje i koji imaju puno nuspojava.

Kada mogu očekivati rezultate?

Svaki organizam je priča za sebe. Svako različito reaguje na hormonsku terapiju, naročito kad su u pitanju bioidentični hormoni. Dok neki rezultate uoče već posle par dana, kod drugih se benefiti ispolje posle mesec do dva meseca primene. Najveći broj pacijenata izjavljuje da već za nekoliko dana primene terapije imaju osećaj da su se preporodili u potpunosti.

Da li se primena hormona odražava na telesnu masu?

Hormonski balans pozitivno utiče na organizam, metabolizam, i telesnu masu. Istovremeno treba održavati dobru crevnu floru, pravilne životne navike, i upražnjavati fizičku aktivnost. To i nije teško kad se energija vrati u normalu i kada se čovek oseća

mlađi i aktivniji uz terapiju. Primena bioidentičnih hormona nije direktno povezana sa telesnom masom.

Da li se bioidentični hormoni mogu nabaviti bez recepta?

Bioidentični hormoni utiču na mnoge metaboličke aktivnosti, pa se moraju odrediti precizne doze, oblik preparata, kao i način primene koju prepisuje isključivo lekar. Ne bi trebalo da se koriste bez lekarskog nadzora, iako se kod nas neki hormoni mogu kupiti u apoteci bez overenog recepta. Kao i za hormone, ovaj savet važi za skoro sve suplemente, da bismo bili zdravi i vitalni, potrebno je ciljano i potpuno individualno primenjivati svaku terapiju. O bioidentičnim hormonima se informacije mogu dobiti isključivo od lekara koji ima međunarodnu licencu i specijalnu diplomu zvanične evropske ili američke škole za bioidentičnu hormonsku terapiju.

Snežana Milanović