Potrebno 360 miliona evra da se raspetljaju švajcarci

U četvrtak ih je ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu posetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najavio pomoć pa su prekinuli protest. Gotovo istovremeno iz VKS-a je stigla i vest da će 2. aprila oni zauzeti stav u vezi sa sporovima građana i banaka povodom zaduživanja u švajcarskim francima. Sa svojim predlogom država će izaći 5. aprila. Za rešavanje problema potrebno je bar 360 miliona evra.

U Srbiji sada kod banaka ima ukupno 16.800 partija stambenih kredita u „švajcarcima”. Ovonedeljne vesti su za one koji ih otplaćuju dobre, međutim, dani koji dolaze doneće im put do rešenja problema, ali ne i priželjkivanih rezultata.

Po rečima predsednika VKS-a Dragomira Milojevića, građansko odeljenje suda će na sednici doneti stav. To će biti uputstvo i putokaz sudovima nižeg stepena šta treba da utvrde i kako da postupaju u predmetima o kreditima indeksiranim u francima.

Zahtevi stranaka su različiti. U pojedinim predmetima traži se raskid ugovora zbog promenjenih okolosti, druge stranke zahtevaju poništenje valutne klauzule pa samim tim i celog ugovora.

Povodom tog problema biće formirana i radna grupa. Ona će se prvi put sastati u ponedeljak, kada će predstavnici Udruženja ĆF predati  dokumentaciju i predlog za rešenja problema predsedniku Vučiću.

Rešenje tog problema bilo bi u novcu teško 120 miliona evra samo za državu. Od banaka se očekuje da plate između 60 i 70 odsto duga, a to je bar 240 miliona evra.

Rešenje teškoća u otplati kredita vezanih za švajcarske franke kasno će stići za 8.000 klijenata. To su oni čiji su stanovi ili druge nekretnine prodati jer nisu mogli da izmiruju obaveze po osnovu kredita. Tu gde su zbog neizmirenja obaveza ugovori raskinuti povratka u izgubljeni stan nema. Još 2015. je predloženo slično rešenje pa bi mogli tražiti reviziju po tom osnovu, odnosno da se nađe rešenje po kojem ne bi bili totalni gubitnici.

Deo klijenata banaka je iskoristio povoljne kamate na kredite u švajcarskoj valuti da kupi i po dve nekretnine. Prilikom pronalaženja rešenja pomoć treba da ide samo za onu u kojoj žive. Nisu ni banke ni poreski obveznici dužni da nekome plaćaju ekstrarentu.  

Profesor Ljubodrag Savić s Ekonmskog fakulteta u Beogradu kaže da bi prvo trebalo videti mogu li banke i klijenti da postignu dogovor. Kada klijent redovno otplaćuje dug, on mora da pada. On kaže da je uz pomoć preračuna različitih koeficijenata kamata uspešno posredovao između banaka i klijenata u više slučajeva.

– Uspeli smo da se klijentima otpiše deo duga, a da banke time ne pretrpe štetu – naveo je Savić.

Pre nego što je Udruženje ĆF započelo proteste, slične akcije imala je prethodnih godina „Efektiva”. Predsednik Dejan Gavrilović kaže da su banke u tom slučaju spremne na kompromis te da će biti dovoljno da samo jedna veća banka popusti pa da i ostale krenu njenim putem. Banke kod rešavanja tog problema imaju i spostveni interes: prekomponovanjem tih kredita na iznose koje klijenti mogu servisirati one dobijaju redovan prihod. Istovremeno, ti krediti se vode u knjigovodstvenim rubrikama kao rizični. Zbog toga banke imaju dodatne rezervacije. To znači da bi rešenje tog problema i njima donelo manje troškove.

D. Vujošević