TEMA „DNEVNIKA”: Srbi česta karika u svetskom lancu šverca kokaina

Klasična takozvana balkanska ruta šverca droge više ne postoji. Sve države Evropske unije postale su tržište za šverc i prodaju droge, od najskupljih do najjeftinijih. Naši državljani odavno su u tom lancu, a vrlo često su samo kuriri. Uglavnom ni ne znaju kome prenose drogu, najvažnije je da pošiljka stigne do sledećeg distributera, a onda sledi dalja raspodela.

Tako u izjavi za „Dnevnik” hvatanje dvojice srpskih državljana u Rumuniji kod kojih je zaplenjeno nešto više od tone kokaina ulične vrednosti 300 miliona evra komentariše poznati ekspert Marko Lopušina.

Droga je otkrivena kad je jedan meštanin sela Sveti Đorđe na Crnom moru prijavio da je u moru prevrnut brod i da plutaju tela. Policajci su se šokirali kad su shvatili da je u pojasevima za spasavanje droga. Nakon toga uhapšeni su Vranjanci Nenad C. (43) i Tode K. (50).

Rekordna zaplena droge na obali Crnog mora, ali i stavljanje lisica dvojici srpskih državljana, rezultat su saradnje dveju policija, a sumnja se da su uhapšeni Srbi samo jedna od karika u dobro organizovanom lancu šverca narkotika iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu.

To je bilo prvi put da su naši državljani s kokainom pali u Rumuniji. Do sada su zbog krijumčarenja te droge najčešće hapšeni u Španiji, Grčkoj...

– Postoji sumnja da su šverc kokaina organizovali pripadnici kriminalne grupe koja, navodno, tesno sarađuje s odbeglim Filipom Koraćem i barskom kriminalnom grupom s Alenom Kožarom na čelu, a za kojim traga crnogorska policija. Za Koraćem je raspisana poternica zbog sumnje da je naručio ubistvo Blaža Đurovića. Sumnja se da su Korać i Kožar bliski Luki Bojoviću – otkrio je izvor upućen u istragu, i dodao da zasad nema indicija o tome da su prijatelji Luke Bojovića umešani u taj šverc.

Kako navodi, droga je najverovatnije stigla iz Kolumbije, a Rumunija je bila samo tranzitna zemlja ka zemljama EU.

– Istraga je započeta 20. marta, kada je u okrugu Tulča pronađen kilogram kokaina koji je ispao iz kombija bukureštanskih tablica, najverovatnije tokom utovara droge – objašnjava naš izvor.

Srbi su samo jedna od karika u dobro organizovanom lancu šverca narkotika iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu.

– U Srbiji ima oko 200.000 narkomana, ali ta droga, koja je jedna od najskupljih, nije, naravno, namenjena domaćem tržištu. Pretpostavljam da je namera bila da se transportuje prema Češkoj i dalje u zemlje Skandinavije – naglašava Lopušina.

Procenjuje se da je evropsko tržište treće po veličini tržište kokaina u svetu, iako se u Evropi oduzme oko deset odsto ukupno zaplenjene količine. I pored heterogenosti tog tržišta, kokain je i dalje druga najčešće korišćena droga u Evropi. To ilustruju podaci istraživanja koji pokazuju da upotreba kokaina preovladava na jugu i zapadu Evrope. Po podacima, 14,9 miliona stanovnika Evrope, starosti od 15 do 34 godine, u nekom trenutku u životu probalo je kokain.

Prepoznata su tri glavna pomorska puta ka Evropi: severni, koji ide preko Kariba i Azorskih ostrva ka Portugalu i Španiji, centralni, iz Južne Amerike preko Zelenortskih ostrva ili portugalske Madeire i Kanarskih ostrva ka Evropi, i afrički, iz Južne Amerike ka Zapadnoj Africi, a odatle uglavnom ka Španiji i Portugalu.

Osim Iberijskog poluostrva, prevashodno Španije kao glavne države za ulazak kokaina u Evropu, primarne ulazne tačke su postale Holandija, Belgija i Francuska. Poslednje veće zaplene govore u prilog tvrdnji da se kokain, koji afričkim putem ulazi u Evropu, sada na zapadnoevropsko područje prebacuje i preko pretovarnih luka na Crnom i Jadranskom moru (Varna u Bugarskoj, Konstanca u Rumuniji i Odesa u Ukrajini, Bar u Crnoj Gori), korišćenjem severnog kraka „balkanske rute”.

Likvidacije posle provale

Svaka nedisciplina u sprovođenju dogovorenih aktivnosti, kao i otkrivanje organizovanje kriminalne grupe i zaplena kokaina, dovode do međusobnih obračuna i likvidacija članova tih grupa u Srbiji, u zemljama u okruženju, ali i u zemljama iz kojih kokain potiče (Južna Amerika).

Osim toga, planirane i dobro organizovane likvidacije dešavaju se najčešće u posebno odabrano vreme i na javnim mestima, da bi se poslala jasna poruka suprotstavljenim kartelima, što uznemirava građane i utiče na njihov osećaj sigurnosti.

Nakon otkrivanja krujumčarskih grupa dolazi do borbe za prevlast i osvajanje „upražnjenog” mesta, nasiljem ili likvidacijom članova suprotstavljenih narko-klanova u Srbiji.

Balkanske organizovane kriminalne grupe koje se bave švercom kokaina karakteriše udruživanje sa zainteresovanim grupama iz različitih delova sveta i podela plena, rizika i troškova.

Bezbednosne implikacije uključenosti državljana Srbije u bande koje se bave krijumčarenjem kokaina proizlaze i iz činjenice da je primarni faktor udruživanja i delovanja tih grupa enorman profit. Na lokalnom tržištu u Srbiji prodajna cena kokaina kreće se od 40.000 do 50.000 evra kilogram, odnosno 80–100 evra za jedan gram na ulici.

M. Bozokin