TEMA DNEVNIKA Sudovima nedostaje 400 delilaca pravde

On je kao jedan od problema u pravosuđu naveo „starost” delilaca pravde, s obzirom na to da je prosečna starost sudija 54 godine. Istakao je da sudstvu fale mlade sudije, a trenutno ih u Srbiji ima tek nekoliko mlađih od 30 godina. Problem vidi u zabrani zapošljavanja, koja, iako se ne odnosi na sudije, odnosi se na sudsko osoblje i sudske saradnike koji su neo­phodni u radu suda.

– Sudovi u Beogradu i Novom Sadu su oduvek bili u gužvi s krivičnim predmetima u odnosu na unutrašnjost Srbije, ali sad se postižu. Međutim, u parnicama je „frka” zbog neretkih pritužbi građana – ocenio je nezvanično za naš list iskusni sudija koji je bio na najvišim funkcijama.

Po saznanjima „Dnevnika”, u Srbiji, ali i posebno posmatrajući južnu Bačku, po sistematizaciji nema manjaka sudija. U novosadskom Višem sudu, odlukom Visokog saveta sudstva, predviđeno je 35 sudija, a trenutno je angažovan samo jedan delilac pravde manje od tog broja, a izbor novih sudija nije u toku.

U Opštinskom sudu u Novom Sadu bi sistematizacijom trebalo da deluje 108 sudija, a angažovan je 101.

U Prekršajnom sudu u Novom Sadu, od 30 predviđenih delilaca pravde nedostaje dvoje, s tim što su tri te funkcije nedavno popunjene. Tako da se nedostatak sudija koji godinama muči domaće pravosuđe – a po nekim procenima s početka ove godine, nedostajalo ih je oko 400 u odnosu na predviđen broj – u Južnobačkom okrugu ne oseća.

Delilaca pravde najviše nedostaje u osnovnim i višim sudovima.

Da bi se problem manjka sudija prevazišao, redovno se raspisuju oglasi. Na samom kraju protekle godine Visoki savet sudstva je na svojoj veb-stranici saopštio da je 26. novembra okončao postupak o izboru sudija i predlogu kandidata za sudije koji se prvi put biraju. Oglas je bio objavljen 23. februara prošle godine. Za njih je Visoki savet sudstva 13. i 14. juna  2018. organizovao polaganje ispita za proveru stručnosti i osposobljenosti za sudije koji se prvi put biraju. Ispiti su, zbog velikog broja kandidata, održani u hali Beogradskog sajma. Prvog dana ispit je polagalo 353 kandidata koji su podneli prijave za prekršajne sudove, a narednog je na testu bilo 719 kandidata koji konkurisali za osnovne.

Tokom ispita za tužilačke pripravnike, koji je održan 29. maja prošle godine, direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić je istakao da je reč o odluci Ministarstva pravde da raspiše konkurs za prijem pripravnika u sudovima i tužilaštvima širom Srbije.

– Pripravnički staž traje dve godine i za to vreme pripremaće se i u praksi za polaganje pra­vosudnog ispita, pohađanje Pra­vosudne akademije i ulazak u pra­vosuđe Srbije kroz prvu sudijsku, odnosno tužilačku funkciju – naveo je tada Vujić. – Reč je o 58 sudova – osnovnih, viših i privrednih, koji ukupno primaju 121 pripravnika, i 16 tu­ži­laštava – osnovnih i viših, koja ih primaju 39.

Ukazujući na problem manjka sudija, predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević je više puta isticao da se i dalje traga za najboljim modelom izbora sudija.

– Magična formula za izbor sudija ne postoji. Ostaje da se vidi u kojem pravcu će ići izmene Ustava i da li će se izbor sudija i predsednika sudova približiti evropskim standardima – naglasio je Milojević.

Kandidatima je bilo dozvoljeno da apliciraju za mesto sudijskog pripravnika u više sudova pa je tako za sudijske pripravnike konkurisalo čak 500 kandidata. To je prvi put da se u pravosuđe Srbije istovremeno prima toliki broj kandidata, a ujedno i prvi put da se kroz jedinstveno testiranje kandidata primaju pripravnici.

Broj „nedostajućih” delilaca pravde, kako se nezvanično saznaje, utvrđen je nakon pojedinačne analize rada svakog suda i broja sudija u njemu. Na osnovu dos­tavljenih podataka, izborni čla­novi najvišeg sudskog tela su, na osnovu priliva predmeta, utvrdili kojem sudu nedostaju sudije, i koliko.

Razlog nepopunjavanja upraž­nje­nih sudijskih mesta, predočavaju u najvišem sudskom telu, leži u mnogobrojnim zakonskim procedurama i pravilnicima koji moraju da se poštuju prilikom odabira kandidata za sudije. Njihov izbor predstavlja dug i kompleksan postupak, koji je regulisan Zakonom o sudijama, Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira. Osim toga, izbor sudija reguliše i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, ospo­so­bljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj fun­k­ciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandi­data za predsednika suda.

Broj sudija u sudovima se konstantno menja te sam postupak izbora nije moguće obaviti jednim oglašavanjem. Stoga Visoki savet sudstva periodično ogla­šava izbor za sudije određenih sudova i sprovodi navedeni postupak, istovremeno sprovodeći i ostale aktivnosti koje su u nadležnosti Saveta, navode u toj sudskoj instanci.

M. Vujačić