Danas drugostepena presuda Radovanu Karadžiću
Nakon tri godine žalbenog postupka, žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu (naslednik Haškog tribunala) izreći će danas drugostepenu presudu prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.
Karadžića je u martu 2016. godine sudsko veće Haškog tribunala osudilo na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini 1992–1995. godine. Žalbeno veće Mehanizma sada može tu presudu da potvrdi ili da je preinači, bilo u pogledu utvrđenih činjenica, bilo u pogledu vrste i visine kazne.
Takođe može da je ukine i naloži da mu se suđenje ponovi.
Prvostepenom presudom, Karadžić je oslobođen po jednoj tački optužnice – za genocid nad nesrpskim stanovništvom u sedam opština u BiH, ali osuđen je za ostalih deset tačaka, među kojima je i genocid u Srebrenici.
Sudsko veće nije utvrdilo da je na teritorijama opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ počinjen genocid, ali jeste utvrdilo da su ratni zločini počinjeni u tim opštinama, u periodu od 1992. do 1995, bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.
Takođe, po prvostepenoj presudi, Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva u pomenutim opštinama.
Izricanje pravosnažne presude po žalbama haškog optuženika Radovana Karadžića, zakazano za danas u 14 sati u Haškom tribunalu, biće prenošeno odloženo 30 minuta.
Bilo kakvo snimanje prenosa uživo unutar zgrade Mehanizma strogo je zabranjeno iz, kako se navodi, „operativnih razloga”.
Sudsko veće je takođe utvrdilo da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za ubistvo, protivpravni napad na civilno stanovništvo i širenje terora tokom opsade Sarajeva od maja 1992. do oktobra 1995. godine, kao i za uzimanje talaca kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Karadžić je nakon višegodišnjeg skrivanja, uhapšen u Beogradu 21. jula 2008. godine, a devet dana kasnije izručen je Hagu i smešten u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu, iz koje nikada nije pušten na privremenu slobodu.
Dok je za njim bila na snazi poternica Haškog tribunala, on se u Srbiji krio pod identitetom doktora alternativne medicine Dragana Dabića.
Suđenje mu je počelo u oktobru 2009. godine, a okončano je prvostepenom presudom u martu 2016. Na tu odluku žalili su se i Karadžić s svojim pravnim timom, kao i Tužilaštvo Haškog trinala.
Karadžić se pred sudom formalno branio sam uz pomoć stručnjaka iz svog pravnog tima.
S. H.