Tri scenarija presude Karadžiću, od doživotne do slobode
SARAJEVO: U Bosni i Hercegovini se sa velikim očekivanjima gleda ka Žalbenom veću Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, gde će sutra biti izrečena pravosnažna presuda Radovanu Karadžiću, koji je u prvom stepenu osuđen na 40 godina zatvora za zločine počinjene tokom poslednjeg rata na teritoriji te države.
Nekadašnja haška istražiteljka Nevenka Tromp za Avaz govori o tri moguća scenarija presude Karadžiću.
Njoj je, kaže, najpoželjnija opcija, pa i najlogičnija, da bude proglašen krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno s tadašnjim strukturama Srbije
Ne isključuje, međutim, ni mogućnost da Karadžić bude oslobođen.
"Prvi scenario je da velikim delom bude potvrđena prvostepena presuda po kojoj je dobio 40 godina robije jer je kriv za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući i genocid", kaže Tromp.
Kao drugi navodi mogućnost da prvostepena presuda bude preinačena i da znatno bude smanjena zatvorska kazna, pa čak i da Karadžić bude oslobođen.
A, kao treću mogućnost, ona vidi da bude osuđen na doživotnu robiju.
"Smatram da će sudije igrati na sigurno, pa se neću iznenaditi ako na kraju bude osuđen da do kraja života ostane u zatvoru. Time bi se umirila javnost u BiH, odnosno žrtve zločina za koje je odgovoran Karadžić:, rekla je Tromp, koja je radila kao istražiteljka tribunala u postupku protiv bivšeg srpskog i predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Tromp, koja je i autorka knjige "Smrt u Hagu", u kojoj detaljno govori o suđenju Miloševiću, kaže da bi Karadžić mogo biti osuđen i za, kako kaže, genocid u Bosanskoj krajini i/ili Podrinju.
Kaže da veruje da će Karadžić biti osuđen na doživotnu robiju uz "sitne korekcije prvostepene presude".
"To bi bio neki status kvo. Prvotna presuda već je poznata. Ako se ne bi dirala uloga Srbije u ratu u BiH, onda je to neka sigurna opcija za Tribunal", smatra Tromp.
Karadžiću je suđeno po dve tačke za genocid, po pet tacaka za zlocine protiv čovečnosti i po četiri tačke za kršenja zakona i obicaja ratovanja koje su pocinile srpske snage tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995.
Pretresno veće Haškog tribunala je pre tri godine, 24. marta 2016., proglasilo Karadžića krivim za genocid na području Srebrenice 1995. godine i za progon, istrebljivanje, ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premještanje), terorisanje , protivpravne napade na civile i uzimanje talaca. Osuđen je u prvom stepenu na 40 godina zatvora.
Oslobođen je krivice po optužbi za genocid u drugim opštinama u BiH.
Na sutrašnjem izricanju presude biće predstavnici Udruženja logoraša BiH, predvođeni predsednikom Jasminom Meškovićem i predstavnice Udruženja Majke Srebrenice.