Na transplantaciju bubrega čeka 170 Vojvođana

Vršilac dužnosti direktora Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Edita Stokić kaže da su prošle godine imali 680.000 pacijenata, a da je na bolničkom lečenju bilo 48.000 ljudi, od čega je veliki broj upravo bubrežnih bolesnika.

- Imamo i veliki broj ambulantnih i hospitalizovanih pacijenata, a među njima su i pacijenti Klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju. Takođe, veliki je broj i hemodijaliziranih bolesnika, a prošle godine ih je bilo oko 23.000 - kazala je dr Stokić i napomenula da je juče obeležen Svetski dan bubrega, a moto ovogodišnje kampanje je “Zdravlje bubrega svima i svuda”.

Pomoćnik direktora za zdravstvo nefrolog profesor dr Igor Mitić istakao je da je zdravlje bubrega važno za ukupno zdravlje.

- Na Klinici za nefrologiju i kliničku imunologiju imamo 48 postelja, a u Centru za dijalizu imamo 28 mesta, gde se rade dijalize u tri smene, svakoga dana osim nedeljom. Trenutno imamo 170 pacijenata na dijalizi - kazao je dr Mitić.

Upravnik Klinike za nefrologiju profesor dr Dejan Ćelić istakao je da Vojvodina ima od 100.000 do 130.000 bubrežnih boelsnika, od čega je njih oko 2.000 u terminalnom stadijumu bolesti.

- U centru za dijalizu imamo 150 pacijenata, kao i bolesnike koji su upućeni kod nas iz drugih centra u Vojvodini. Poslednjih godina se vidi porast broja obolelih, Tako smo prošle godine imali 1.300 pacijenata, što je za 150 više u odnosu na prethodnu godinu, a godišnje imamo od 70 do 90 pacijenata više na dijalizi - kazao je dr Ćelić.

Prema njegovim rečima, od otvaranja Urgentnog centra 2010. godine imaju više pacijenata sa akutnim oštećenjem bubrega, kao i sve veći broj njih koji se upućuju iz drugih centara, tako da sada imaju 12.300 ambulantnih bolesnika i 1.700 njih koji se godišnje leče na Klinici za nefrologiju.

Profesorka Stokić je naglasila da je transplantacija jedan vid lečenja ovih bolesnika, te da su prošle godine imali 13 transplantacija bubrega u KCV.

- Transplantacija je najbolji način lečenja bubrežnih bolesnika koji su u završnoj fazi bolesti. Ona omogućava kvalitetnu i potpunu rehabilitaciju opolelih i njihov povratak normalnom životu - naveo je dr Mitić.

Oboljenja koja su povezana sa oštećenjem krvnih sudova su faktor rizikaza za nastanak bubrežne bolesti i dr Ćelić kaže kako dve trećine obolelih ima kardiovaskularne bolesti, hipertenziju ili šećernu bolest. Najbolja prevencija je stoga kontrola telesne težine, pravilna ishrana, kontrola glikemije i pritiska, jer su to faktori na koje može da se utiče i koji mogu da se kontrolišu.

- Bolest često prolazi bez simptomi, osim što se nekada pojave otoci, ali nema izražene kliničke slike sve dok bolest ne odmakne. Zato je jako važno da se otkrije na vreme - napomenuo je dr Ćelić.

Transplantacije buzbrga se u KCV rade od 1986. godine, a do sada je urađeno 315 ovih intervencija. Dr Mitić kaže kako se godišnje uradi od 15 do 30 transplatacija, te da je Kliničkih centar prvi ili drugi najveći centar za transplantacia u našoj zemlji, u zavisnosti od toga koliko se godišnje uradi uradi transplantacija bubrega i jetre.

- Orentisani smo uglavnom na kadaverične transplantacije i jedina smo ustanova u Vojvodini u kojoj se održavaju i prepoznavaju donori i uzimaju organi za transplantacije. Potrebno je da se podigne svest ljudi da je transplantacija bubrega, kao i drugih organa, potrebna i da o tome treba da se razgovara, a prema novom zakonu svi građani su potencijalni donori - rekao je dr Mitić.

Na listi čekanja za transplantaciju bubrega u Srbiji je 500 ljudi, a od toga je njih 170 iz Vojvodine, odnosno čeka na ovu intervenciju u Kliničkom centru.

- To znači da nas čeka ogroman posao, a Klinički centar će sve učiniti da broj transplantacija bude što veći - napomenuo je dr Mitić.

Dijagnostika bubrežnih bolesti je relativno jednostavna i podrazumeva laboratorijske analize krvi i urina, kao i ultrazvuk.

- Potrebna je rana i adekvatna dijagnostika, kao i edukovanje građana i lekara da se bolest što pre prepozna, jer ju je lako otkriti i dijagnostikovati, a teško je lečiti - upozorio je dr Mitić.

LJ. Petrović