Sprečeno gašenje četiri prigradske obrazovne ustanove

U njima se održavaju kulturne manifestacije, proslave praznika, ali su često jedina mesta gde deca mogu da se druže ili priključe raznim aktivnostima, a da ne moraju da se kilometrima „klackaju“ autobusom do Novog Sada. Nedavno su se četiri osnovne škole u prigradskim naseljima Begeč, Stepanovićevo, Bukovac i Šangaj našle „u problemu“. Po Uredbi Vlade Republike Srbije o kriterijumima za donošenje akta o mreži javnih predškolskih ustanova i javnih osnovnih škola pretilo im je gašenje.

Uredba propisuje da javna osnovna škola može biti osnovana, kao posebna ustanova, za najmanje 480 učenika ili 16 odeljenja. Taj kriterijum nisu ispunjavale OŠ „Veljko Petrović“ u Begeču s 263 učenika u 15 odeljenja, „Aleksa Šantić“ Stepanovićevu sa 142 učenika u osam odeljenja, „Veljko Vlahović“ Šangaju sa 146 učenika u osam odeljenja i „22. avgust“ u Bukovcu s 280 učenika u 14 odeljenja.

Ipak, po pomenutoj uredbi, škola može nastaviti rad ako na udaljenosti do dva kilometra ne postoji druga, ako se u njoj izvodi nastava na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, a među kriterijumima je navedeno da je potrebno uvažavati specifičnosti lokalne tradicije nacionalno mešovitih područja i područja naseljenih nacionalnim manjinama.

Direktorka OŠ „22. avgust“ u Bukovcu Milanka Deman zahvalna je Gradu što nije dozvolio da dođe do gašenja te škole, već je pronašao rešenje.

– Živimo u 21. veku kada ne možemo dozvoliti da nam deca ostanu nepismena – jasna je direktorka Deman. – Nije dobro da manja mesta ostaju bez škole jer, ako nema obrazovne ustanove, deci iz prigradskih naselja se uskraćuje prilika za napredovanje. Našu školu ne smatramo samo za obrazovnu ustanovu već i za kulturno-vaspitnu jer postoje čvrste veze meštana i škole. Roditelji naših đaka učestvuju u aktivnostima, učenici su članovi Kulturno-umetničkog društva, Dobrovoljno vatrogasnog društva...

Direktorka Deman kaže da naselje „živi“ samo ako ima školu. Pogotovo što se poslednjih godina stalno govori da mladi treba da se vrate na selo. Zbog toga, kako kaže, takav postupak bi bio sasvim pogrešan i suprotan tome.

Na zadovoljstvo đaka i njihovih roditelja, ali i direktora i nastavnika pomenutih škola, Grad je, uvažavajući kriterijum iz Uredbe koji se odnosi na specifičnosti lokalne tradicije, nacionalno mešovita područja, zatim činjenicu stalnog rasta broja dece na teritoriji Novog Sada i povećanja broja učenika koji pohađaju osnovne škole, uspeo da „spase“ te škole. Grad se, između ostalog, pozvao na podatak da na udaljenosti do dva kilometra ne postoji druga osnovna škola, kao što je to slučaj u Bukovcu i Stepanovićevu.

Kako su objasnili, na taj način se obezbeđuje jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja učenika, bez diskriminacije po bilo kojem osnovu, a postižu se vaspitni ciljevi i optimalno se koriste resursi.

S. Kovač

Foto: S. Šušnjević