Uskoro će srpsko seme klijati i u Africi?

O tome svedoči niz bilateralnih sporazuma, ali i najave da će s nekoliko zemalja Afrike uskoro biti potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini. 

Multinacionalne kompanije iz Evrope i Amerike, ali i Kine i Rusije godinama unazad sele svoju proizvodnju na “crni kontinent”, a ugledni svetski listovi poput Gardijana i Fajnenšal tajmsa objavili su proteklih meseci seriju tekstova o sve većem ulaganju britanskih kompanija u Afriku zbog izlaska te zemlje iz EU.

Britanski analitičari smatraju, da je upravo Afrika “stara-nova” svetska destinacija za investiranje i da na ovom kontinentu postoje neistražene mogućnosti kako bi njene kompanije popunile finansijsku “praznina” (engl. gap) koji je nastao zbog Bregzita.

A gde je na tom “novom tržištu” prostor za srpska preduzeća, koja su u vreme SFRJ 70-tih i 80-tih godina tamo bila prisutna, možda pokazuje primer novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo “NS seme”.

Institut već dva meseca pregovara s afričkim kompanijama o mogućoj saradnji i ulasku na to tržište, “kroz vrata” Demokratske Republike Kongo. 

Kako je rečeno u Institutu, u toku su pregovori s Kongom o izvozu naše tehnologije i formiranju oglednih polja u toj zemlji – “po srpskom receptu”.

Ohrabruje činjenica da je novopostavljeni predsednik te Republike targetirao poljoprivredu kao primarnu delatnost kojom će se ta zemlja baviti u buducnosti, kaže pomoćnik direktora za izvoz Instituta Nebojša Ilić.

Ideja je da im Institut “proda” kompletnu tehnologiju i znanje koje leži u 300 visokoobrazovanih stručnjaka ove ustanove, od kojih je više od sto doktora nauka.

Imamo kapacitete da africkom tržištu prodamo kompletnu tehnologiju, a to je ono što je njima neophodno. Možemo da im postavimo ogledna polja, da obučimo njihov kadar, kaže Ilić.

Ilić podseća da ovaj Institut duži niz godina sarađuje s kompanijama iz Maroka, gde izvoze kukuruz. 

Pored Maroka, i u Tunis bi moglo da stigne seme povrća i jarih žita kao i znanje iz Srbije, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Naša država je predložila uspostavljanje saradnje između naučnih institucija dve zemalje na stvaranju novih sorti i hibrida otpornih na sušu kao i u delu razvoja biotehnologija.

Potencijal za saradnju Srbije sa 54 afričke države koje ukupno imaju 1,2 milijardi stanovnika je ogroman, ocenjuju sagovornici Tanjuga.

Srbija je za sada najviše prisutna u zemljama Magreba (severo-zapadne zemlje afričkog kontinenta, Maroko, Alžir, Tunis, Egipat, Libija...)

Potencijal srpskih  poljoprivrednih proizvoda na afričkom tržištu pored sadnog i semenskog materijala, koji trenutno ne ide na afričko tržište, jeste veliki, ocenjuje Jelena Jovanović, direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose PKS-a.

To je zato jer domaći Instituti imaju “fantastično znanje i iskustvo i rangiraju se među prvima u svetu kada je reč o tehnologiji i geografskom prilagođavanju semena i sadnica, objašnjava Jovanović.

To je nešto što treba da iskoristimo, ukazuje ona.