Haski, pas koji bolje peva nego što laje

Ovi snažni psi predviđeni da vuku sanke po Sibiru imaju još jednu neobičnu karakteristiku, osim radnih navika i snažnog tela, koji su ih učinili popularnim u celom svetu. Naime, ovo je jedini pas koji peva, tačnije zavija, i ne laje kao “normalan” pas. To samo ide u prilog činjenici da je potomak vuka.

Štenci haskija umeju pomalo da zalaju, međutim svaki trag tome se gubi čim malo porastu, kao da zaborave kako se to radi.

To je jedan od razloga što su iz radnih pasa, prešli u kategoriju omiljeni ljubimac za stan, jer retko kad prave buku. Međutim, kada počnu da zavijaju, čuće ga komšije i na kraju ulice.

Dešava se da poneki primerak ove rase i nauči da laje na neki njegov način, međutim ti zvuci ne mogu da se uporede sa klasičnim lavežom.

Ova atraktivna rasa, lepog izgleda i mirnog temperamenta spada u izuzetno energične pse, velike izdržljivosti. Iako se danas sve više drži kao ljubimac, ovo je ipak radni pas, čelične volje i mišićavog tela. Krzno može biti crno-bele, sivo-bele ili crveno-bele boje sa tonovima kestenjasto braon, dok im je boja očiju uglavnom plava ili smeđa. Zanimljivo je da oči ne moraju po pravilu da im budu iste boje.

Linjaju se dva do tri puta godišnje, promenom godišnjih doba, u trajanju od 10 dana. Rođaci aljaskog malamuta i samojeda, spadaju u najmanje arktičke pse, a kako mu samo ime kaže, potiču iz Sibira. Spadaju u jednu od najstarijih rasa pasa na svetu, a prvo pominjanje vezuje se za si­birski narod Čukči, koji je zaslužan za nastanak ove vrste.

Početkom 20.veka, pas je prenet na Aljasku, gde je korišćen za vuču saonica, a prva zabeležena trka odr­žana je 1908.godine. Stazu dugu 408 kilometara, psi su pretrčali za 119 časova. Ubrzo rasa se proširila na Kanadu i ostatak Amerike, a rasa je priznata 1930.godine. Pedesetih godina, haski stiže i u Evropu.

Reč haski koristi se danas za sve zaprežne pse, nevezano za rasu i veličinu, a potiče od reči “eski” što znači, onaj koji jede sirovo meso. Ta reč se prvo odnosila na Eskime.

U toku Drugog svetskog rata, ova rasa je još više dobila na popularnosti, jer su pomagali američkoj vojsci u potrazi i spasavanju ljudi.

Sibirski haski spada u najmanje, najlakše, i najbrže nordijske pse. Po izgledu veoma podseća na vuka. Brz je i okretan, laganog hoda. Po prirodi su veseli psi, koji umeju da poprime karakter vlasnika. Često beže od kuće, jer imaju puno energije, ali navikli su da žive u porodičnom okruženju i nežni su prema deci.

Zbog visoke inteligencije, vlasnici često ne umeju da izađu na kraj sa njima, jer umeju da analiziraju komande i naređenja, pa i da odbiju poslušnost ako im se to u datom trenutku ne radi.

Maša Stakić