Vetrovi antisemitizma duvaju širom Evrope

Ili da Rotšild nikada nije stvarno vladao svetom. Ili da Jevreji nisu isto što i vampiri i ne piju krv hrišćanske dece…  Došlo je vreme i da se ponovi kako demokratska načela koja važe širom Evrope omogućavaju bilo kojoj naciji ili „rasi” da imaju svoje bankare, preduzimače, radnike, reakcionare, komuniste, pa i - bicikliste.

Ipak, izgleda da mnoge praskave glave širom Evrope više ne vredi ubeđivati da lako mogu da se obaveste šta je Holokaust stvarno bio i koliko je Jevreja u njemu stradalo i to na samom izvoru informacija. Oni bi, kada bi hteli, slobodno mogli da naprave turneju po čitavoj Nemačkoj gde su mnogobrojni muzeji posvećeni upravoj toj mračnoj strani prošlosti i više nego dobro dokumentuju istinu o antisemitizmu. Izgleda da nijedan argument protiv antisemitizma nije dovoljno ubedljiv ni u Sjedinjenim Državama, gde se upravo takva retorika koristi da bi se stvorilo nepoverenje između jevrejskih i nejevrejskih radnika.

Jer, navodno je baš Jevrejima jako stalo da snize životni standard radnih ljudi kako bi se na njih prevalio račun za ekonomsku krizu. Nedavno su pokret „žutih prsluka” u Francuskoj pa i sam predsednik Makron morali da se ograđuju od povika protiv „prljavih Jevreja” koji su se mogli čuti na njihovim subotnjim demonstracijama. S jakim antisemitskim nabojem premijer Mađarske Viktor Orban vodio je i vodi kampanju protiv američkog milijardera jevrejskog porekla Džordža Soroša. Antisemitske primedbe su zapretile da pocepaju i britanske laburiste čiji lider Džeremi Korbin tvrdi da međunarodno prihvaćena definicija Holokausta narušava njegovo pravo da kritikuje Izrael. Elem, sve ukazuje na zabrinjavajući razvoj. Stara evropska patologija zapravo nikada nije stvarno iščezla, samo se povukla posle Drugog svetskog rata i Holokausta na radikalno desni prostor u društvu.

Ona se sada vraća u trenutku u kome je iščezavanje politike centra postalo norma. „Glasovi odozdo” koji u dugom periodu nisu mogli da se probiju i uđu u glavne političke tokove, sada se sa svih strana probijaju uz pomoć novopečenih vođa - često po svaku cenu i bez obzira na posledice. Tako se incidenti i nasilnički napadi na Jevreje ne samo umnožavaju, nego i dobijaju manje više prećutnu podršku nacionalističkih vlada i partija.

Po poslednjim anketama, na majskim izborima za Evropski parlament, birači u zemljama članicama EU će masovno podržati populističke, ekstremističke i krajnje desničarske partije, koje nemaju naročiti problem da koketiraju s neonacističkim i fašističkim idejama. Predviđa se da će u sledećem sastavu parlamenta Unije čitavu trećinu zauzimati populisti i ekstremisti.

Nema sumnje da starokontinentalnim ekstremistima ide na ruku i politika američkog predsednika Donalda Trampa. On je u svojim ideološkim bitkama protiv „pokvarenih i korumpiranih demokrata” ojačao ekstremiste i rasiste, a pogotovo one bele, koji propagiraju „držite lopova” hajku na žrtvene jarce većinskog nezadovoljstva zbog ekonomskih i socijalnih prilika u zemlji. Oštar tempo i kurs neoliberalnog tržišnog fundamentalizma i rastuća konkurencija na globalnom tržištu radne snage na koje je izašlo milijardu kineskih i indijskih radnika, ugrožavaju materijalne interese nižih slojeva ne samo u SAD nego i u svim zapadnim društvima.

U Francuskoj je zabeleženo 74 procenata više napada na Jevreje, dok ih je u Nemačkoj 60 odsto više. Po istraživanju Agencije za osnovna prava Evropske unije krajem prošle godine koje je obuhvatilo više od 16.000 Jevreja u 12 evropskih zemalja, oko 90 odsto ispitanika je potvrdilo da sve više osećaju pretnje u svom okruženju, dok je 30 odsto njih reklo da su bili maltretirani. Jevreji su opet postali oni „drugi”  u evropskom društvu, navodno deo korumpiranog sistema koji potčinjava ljude i drži ih u siromaštvu. 

U takvoj atmosferi je u Mađarskoj pod pritiskom političara s krajnje desnice vlada u Budimpešti rehabilitovala zločince iz Drugog svetskog rata. Prilikom jubileja i podsećanja na značajne događaje iz prošlih vremena, ona minimalizuje kolektivnu odgovornost za uništavanje jevrejske zajednice u Drugom svetskom ratu i njihovo prebacivanje 1944. iz Budimpešte stočnim vagonima u logor smrti Aušvic.

Slični antisemitski vetrovi duvaju i u Poljskoj, koja je nedavno bila u oštrom sporu sa izraelskom vladom, budući da je jedan od ministar Netanijahuovog kabineta optužio Poljake da postaju „antisemiti rođenjem”, pošto je službena Varšava odlučila da sankcioniše svakog ko tvrdi da postoji mrlja na ulozi poljske nacije u Holokaustu.  Samom izraelskom premijeru Netanijahuu, međutim, ne smeta da se udruži s poljskim liderom Kačinjskim ili mađarskim kolegom Orbanom u napadima na Soroša i evropske vrednosti uopšte.

S druge strane, ipak, većina zapadnoevropskih vlada ne samo da brani svoje jevrejske građane, nego ih i ubeđuje da ostanu pošto ima i onih koji razmišljaju o iseljavanju. Francuski predsednik Makron je posle talasa napada na jevrejsku zajednicu, liderima jevrejske manjine poručio je da će se Francuska ubuduće držati stava da je anticionizam - osporavanje prava Izraelu da postoji - oblik antisemitizma. I Nemačka je na sličan način osudila antisemitske napade i ustanovila novo ministarstvo koje će biti posvećeno životu Jevreja u toj državi...  Evropski izbori u maju će poslati važan signal - da li će politički ekstremi prevladati, ili će se demokratski centar održati. Trend u pogledu opstanka Jevreja u Evropi nije povoljan, nedostaju snage koje bi jačale vrednosti demokratije, suživota, tolerancije i odbrane ljudskih prava.

Relja Knežević