KOTRLJANJE RAVNICOM  Kuknjava zbog roda ili cena, nasledna paorska navika

U setvenoj strukturi je više kultura, ali preovlađuju kukuruz, suncokret, uljana repica, pšenica, ječam, a bilo je i šećerne repe. Vajda kaže da je lanjski rod bio dobar, ali samatra da su u odnosu na rod i cene ispunile očekivanje i dale pozitivnu računicu.

- Činjenica je da mi poljoprivrednici nikada nismo zadovoljni, ili kukamo zbog roda ili zbog cene. Ali, da smo obično nezadovoljni, to je neka zarazna bolest, ili neka loša navika. To smo nasledili od starijih ljudi da seljak mora kukati, pre nego što bi seli i napravili stvarnu računicu: šta smo ulagali, koliki je prinos, šta smo uradili i koliko smo se trudili za ono što smo dobili - uverava Vajda.

On ističe da je u prošloj godini najbolja računica bila u proizvodnji kukuruza, po čemu će se sigurno dugo pamtiti!

- Ko je iole malo vodio računa da sačuva setveni sklop i sačuva usev od korova, možda malo i prihranio usev veštakom, imao je bez ikakvih problema pet tona suvog zrna po jutru, a kod mene je rod bio od šest do šest i po tona po jutru. Oni koji su odmah prodali kukuruz u vreme berbe dobili su 14 do 14,20 dinara za kilogram, do skoro cena je bila čak i 17 dinara. Trenutno je cena u padu, ali se nadam će se popraviti i vratiti barem na 17 dinara - predočava naš sagovornik.

Dodaje da je dobro rodila i pšenica, ali da je jedino bio problem što je bilo puno kiše u vreme žetve pa je to pokvarilo kvalitet hlebnog zrna.

- Izgubili smo na hektolitarskoj težini, ali o tom potom. Ko nije prodao pšenicu u vreme žetve za 16 do 16,5 dinara taj je jako dobro prošao, pošto se cena kasnije povećala čak i do 24 dinara, to je bilo jako povoljno za proizvođače koji su čekali bolju cenu - kaže Vajda.

Inače, poljoprivrednici su uvek u dilemi da li rod prodati u vreme žetve ili čekati bolju cenu, Bernard priznaje da je to uvek lutrija!

- Može čovek jako lepo da prođe, a može cena i da ide naniže. Zavisimo od svetskog tržišta, jer mali smo da bi mogli diktirati okolnosti na tržištu. Ako neko u okolini ima dobar rod pšenice i smisli da obara cenu, da ponudi robu jeftinije nego što je kod nas, onda je neminovan pad cene - ukazuje Vajda.

Na prvi pogled poljoprivredno gazdinstvo Bernarda Vajde je u drugačijoj situaciji, jer ima vlasnički udeo u silosu, tako da je u dvostrukoj ulozi.

Bernardova firma “St. Mark” DOO je suvlasnik u silosu sa “Agrar diskontom” iz Subotice.  On objašnjava da  je “Agrar diskont”  osnovan pre devet godina i kada su bili u mogućnosti udružili su se i zajedno kupili silos ovdašnjeg preduzeća “Poljoprivrede Doline” u stečaju. Vajda je suvlasnik i u prilici je da može robu da čuva u silosu, pa ipak ukazuje da postoji rizik, kao i za druge proizvođače.

- Čim naš rod ulazi u silos, već se smatra tuđom robom, kao i roba ostalih proizvođača, koja ili ide na prodaju ili na lagerovanje, pa ima troškova skladištenja. Tada već delimo sudbinu sa ostalim proizvođačima, bez obzira na suvlasništvo u silosu - napominje Vajda. 

Kakvu godinu mogu očekivati ratari u u ataru Oroma, pod ozimim usevima na plodnim oranicama ovog područja Telečke visoravni, nazire se posle nepovoljnih uslova za jesenju setvu i zime koja je na izmaku.  Vajda  konstatuje da su pšenica i uljana repica koje su posejane na vreme i koje su uspele da sačuvaju vlagu, u dobroj kondiciji nakon zime.

- Na tim parcelama pšenica se ubokorila, a uljana repica je već preko 25 centimetara, tako da su u dobrom stanju, Međutim, na parcelama gde usevi nisu uspeli da niknu na vreme slabije izgledaju, ali nadamo se ako budu pogodovali vremenski uslovi sa kišom tokom proleća, i usev prihranimo, usevi će se oporaviti - očekuje Vajda. 

Njegovo gazdinstvo pod pšenicom ima oko 60, dok je pod uljanom repicom 15 jutara.

- Bitno je da se primeni odgovarajuća agrotehnika i da  koliko god je to moguće sačuvamo vlagu, bez obzira što smo prošlog leta kukali zbog kiše, moramo uvek voditi računa. Pošto su vremenske prilike povoljne, već sam krenuo u zatvaranje brazde u pripremi zemljišta, da se sačuvala zimska vlaga i spremno dočeka setva - kaže Vajda.   

Gazdinstvo Bernarda Vajde je koristio nešto od podsticajnih sredstava što je nuđeno, a smatra i realnim da se podsticaji koriste, ali da treba povesti računa da se podsticaji pametno iskoriste. Preko Fondacije “Prosperitati” kupio je sejačicu i rasprskivač za veštačko đubrivo.

- Treba ulagati pametno, pošto kod svakog konkursa zahteva se i lično učešće poljoprivrednog gazdinstva. Ljudi vade iz yepa ono što imaju, potroše sve i onda ostaju bez novaca, bez obrtnih sredstava, pa ako ne daj bože naiđe loša godina, dođe se u tešku situaciju - zaključuje Vajda.

Milorad Mitrović