Šabački teatar i Zoltan Molnar u Ujvideki sinhazu

“To je priča o tome kako dostojanstveno ugasiti jedan život... o tome kako vrednovati male stvari, pogotovo kada ih, približavajući se kraju života, možemo zauvek izgubiti. Kada dobije strašnu, fatalnu vest, Pirandelov junak menja svoj pogled na svet i svoj stav prema životu. Svakodnevne stvari, koje su mu se do tada činile beznačajnim, dobijaju potpuno novu smisao. Ova predstava je prisećanje, uranjanje u detalje života koji se lagano gasi”, kaže reditelj ove predstave.

“Proleće u Ujvidekiju” nastavlja se gostovanjem Šabačkog pozorišta 6. marta na sceni Novosadskog pozorišta / Ujvideki sinhaz, koje će izvesti predstavu “Pretposlednja panda ili Statika” Dina Pešuta, u adaptaciji i dramaturgiji Marije Ratković, i režiji Maksima Miloševića.

- Deset godina mature u Šapcu. Tako počinje kompleksna i dirljiva priča o traumama odrastanja i ljubavi. Žanrovski postavljena kao generacijska priča o odrastanju, “Pretposlednja panda ili Statika” se kroz savremen teatarski jezik, skokovito i sveobuhvatno bavi odrazom ratova, nasilja, tranzicije, ali i novim uslovima obrazovanja i rada, (re)definicijama koncepata prijateljstva, ljubavi i uspeha u savremenom društvu - kaže se u najavi ove predstave.

“Pretposlednja panda ili Statika” je komad mladog, ali afirmisanog autora Dina Pešuta, nagrađenog nagradom “Marin Držić” Ministarstva kulture  Hrvatske (2013). Trenutno, komad je u konkurenciji za jednu od najprestižnijih evropskih nagrada u oblasti omladinskog pozorišta – Deutsćen Jugend- theaterpreis.

- “Pretposlednja panda ili Statika” je priča o možda najvećoj neurozi ove generacije – uspehu. I najstrašnijoj od svih manifestacija uspeha - odlasku na sastanak mature. U trenutku prvog susreta sa onima-koje-znamo-ceo-život u treptaju oka odvija se čitav traumatski odnos prema životu u savremenom društvu. Niz generacija koje su u vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije bile u pretpolitičkom stanju, odrastale su u razorenom i ideološki konfuznom društvu što nas sve uvodi u politiku na niz veoma proizvoljnih načina – identitetske politike biramo i menjamo poput toalete za maturu - navodi dramaturškinja ove predstave Marija Ratković.

Vreme je u ovoj predstavi postavljeno kao beskonačni lanac sadašnjih trenutaka, kako napominje Marija Ratković, i ono ukazuje na to kako smo došli na “radioaktivno zgarište ranijih koncepata, vrednosti i politika, pa prošlost i budućnost vidimo u dijagonali”. U predstavi igraju: Kristina Pajkić, Strahinja Barović, Miloš Vojnović i Jovana Pantić. Autor originalne muzike je Petar Mirković, dizajn svetla radio je Miroslav Sretenović, a režiju video materijala Vidan Miljković.

N. P-j.