Veće plate kod privatnika zaustavljaju odliv mozgova

Dakle, svaki 11. stanovnik Srbije otišao je u inostranstvo, a među iseljenicima je gotovo pođednak broj muškaraca i žena. U izveštaju OECD-a navodi se da je, i pored toga, Srbiju napustio manji broj ljudi nego druge države u regionu. Navodi se podatak da je od 2000. godine Hrvatsku napustilo 865.100 ljudi, što je petina građana, a Rumuniju čak 2,7 miliona, odnosno svaki sedmi stanovnik. Pet procenata ukupnog stanovništva, odnosno 477.000, napustilo je Mađarsku, dok je iz Slovenije, koja i sama muči muku s nedostatkom radne snage i poziva radnike iz država bivše Jugoslavije, otišlo sedam odsto, odnosno 148.000 stanovnika.

Prošle nedelje održana je prva sednica Koordinacionog tima za praćenje tokova iz oblasti ekonomske migracije, koji je Vlada Srbije osnovala da bi se zaustavio odlazak srpskog stanovništva u inostranstvo jer niko nije uspeo da spreči. U njemu su stručnjaci iz raznih oblasti, ali je već na samom startu jasno da taj problem, koji nije prisutan samo u Srbiji, nije lako rešiv i da je direktno vezan za ekonomski razvoj i mogućnost dobre zarada i napredovanja u poslu.

Nedavno objavljeni podaci o minimalnim platama u evropskim zemljama pokazuju zašto naši građani odlaze u inostranstvo. Kadrovi koji su traženi u zapadnoevropskim državama, pa i istočnoevropskim, znatno su plaćeniji nego u Srbiji pa se tako kao logičan nameće zaključak da se bez povećanja srpskih plata teško može ozbiljnije razgovarati o ostajanju srpske radne snage u državi.

Da je to tako, potvrđuje i glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Sergej Gurijev, koji je uveren u to da su samo veće plate „protivotrov za napuštanje zemlje”.

Emigracija je rasprostranjena širom Zapadnog Balkana, ali i u ostalim evropskim zemljama u tranziciji, objasnio je Gurijev. Kako je dodao, bolje poslovne mogućnosti i veće plate su značajan protivotrov za sprečavanje emigracije.

Demograf Instituta društvenih nauka Goran Penev takođe smatra da bez poboljšanja kvaliteta života, smanjenja stope nezaposlenosti i većih plata. nema smanjenja odlaska naše radne snage u inostranstvo.

Činjenica je da migracije negativno utiču na demografsku sliku Srbije, objasnio je Penev.

Da bi se situacija popravila, dodao je, neophodno je da smanjimo stopu nezaposlenosti, da se poboljša kvalitet života, podignu plate, da država podstiče mlade parove na osnivanje porodica... To se ne dešava preko noći, a mnogi mladi ljudi nemaju vremena da čekaju boljitak i zato odlaze, poručio je Penev. 

Da bi do toga došlo, Srbija treba da bude atraktivna za investitore s modernim tehnologijama, koji mogu da kreiraju produktivnije poslovanje. Ljudima je potrebno bolje obrazovanje i obuka da bi izašli na kraj s promenljivim zahtevima modernog rada i da bi izbegli situaciju da ostanu bez posla zbog automatizacije, poručio je Gurijev.

Vlada Srbije, koja je i osnovala Tim za praćenje tokova iz oblasti ekonomske migracije, može samo donekle da utiče na životni standard stanovništva, odnosno može da povećava plate samo u javnom sektoru, dok to u privatnom ne može da čini. Upravo zbog toga što država kontroliše samo deo ekonomskog prostora, i to onog koji „živi” od rada privatnog sektora, postoji ogroman jaz između zarada onih kojima je ona poslodavac i onih koji imaju privatnog gazdu. Dokaz za to je razlika u prosečnoj plati zaposlenih.

Ili, u opštoj državi su tokom protekle godine plate u proseku porasle devet odsto, dok je u isto vreme povećanje plata u privatnom sektoru bilo oko pet odsto.

Član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković dodaje da su u ovoj godini plate u javnom sektoru već povećane, a da je veliko pitanje da li će se to dogoditi i u privatnom.

LJ. Malešević