“Blogomanija” kao duševna hrana

Među silnim društvenim mrežama, prilično, i sve više, izdvaja se blog, kao savremena verzija dnevnika, ili još bolje - spomenara, jer se radije delio sa drugima. Utisci, omiljene boje, muzika, ljubav... Sve je to stajalo na stranicama koje su se, pre nego što budu ispunjene, kupovale u knjižari, ili pravile kod kuće, u sopstvenoj režiji. Danas je relativno lako doći do vlastitog virtuelnog izdanja “spomenara”, uz nekoliko klikova u već gotovim (juzer frendli) programima, ili jednostavnim registracijama na već postojećim platformama. Samo lik i delo dobija se takozvanim pratiocima, odnosno ljubiteljima vašeg rada...

Blogovi igraju važnu ulogu i u novinarstvu. Za razliku od sve masovnije kontrolisanih medija, pomame za tržišnom i drugim utakmicama, čitaoci su se okrenuli izveštavanju onih koji bez dlake na jeziku, ali ipak sa iole suvislim integritetom, ne žale vreme da napišu nešto u vlastito ime i na vlastitoj strani. Ima toga i u još ozbiljnijoj grani - kritici, ili takozvanom žanru komentara... Hm, dobro.

Šta o tome kaže bloger(ka), baš iz sveta umetnosti, Bitef teatra, sa “misterioznim”, originalnim naslovom “Donesi Anđi” (donesiandji.com) i pank porukom - “F... art, let‘s dance”?!

- Ne znam šta da mislim o blogovima. Ponekad mislim da je đavo odneo šalu, i da je internetsko nebo toliko široko i propustljivo da na njemu može da se nađe sve - kaže Anđelka Janković, “prirodno” nesigurna, ali pronađena u svom novootkrivenom raju za dušu. - Volim da čitam blogove, ali mi blogovi nisu zamenili knjige i novine. Vreme i društvo utiče na izbore pa tako je uticalo i na mene. Sviđa mi se što na internetu možemo biti svoji urednici. Oduvek sam maštala da budem ženski pisac, izdam knjigu, pa posle i da imam svoj blog, a negde mi je i dalje jedan od snova da budem urednica nekog super dobrog magazina i emisije. Šta su današnji blogovi, nego sve to u jednom.

Anđelka Janković u svom novom svetu podržava dobre bits end bajts (ritmove i zalogaje), jer misli da pozitivno može da utiče na ljude oko sebe, zatrpane svakakvim smećem.

- Moj blog ne predstavlja niti otklon, niti beg, već moju pozorišnu scenu ili lični film, jer znamo da su i pozorište i film simbioza svih umetnosti. Deset plus godina rada u oblasti produkcije i menadžementa u kulturi, umetnosti, nevladinom sektoru, filmskoj industriji, vodilo je otvaranju agencije “Kulturifik”, koja je tako dobila jedan samostalan projekat, za dušu. Odlučila sam se da napustim baletsku i plesnu karijeru, radi studiranja i neke stabilnije karijere, ali balet i ples nikada nisu napustili mene. Od malena su uticali na moje izbore i otvorenost kada je reč o hrani, i drugim aktivnostima i najvažnije dali mi najbolju osnovu za istraživanje tela i njegovih mogućnosti kroz jogu, fitnes, skokove u vodu, i sve ostale “sportove“ koje sam probala. Prvo knjige, pa kuvanje, pozorište, film i sport, moja su najbolja terapija, moja hrana za dušu i to želim da približim i priuštim drugima. Samo zdrava i nahranjena duša uz zdravo telo pruža život vredan življenja. Čitajući razne knjige, nakon što sam se suočila sa jednim hiperglikemijskim napadom i depresijom, shvatila sam da ne postoji izlečenje samo hranom, lekovima ili fizičkom aktivnošću. Čoveku je potrebno, da bi izašao iz začaranog kruga i lek, i terapija razgovorom, i limunada, i obavezno istezanje, i meditacija, ali bogami i da se oznoji, istrči, da boksuje, i da bude čupav i lenj, i da izgleda kao lutkica iz Trsta spremna za pozorište. Bar je tako u mom slučaju. Želja mi je da svojim iskustvom pomognem onima koji dele moja interesovanja, u otkrivanju novih recepata, da zajedno, pa makar to bilo i samo ponekad, šećerom ili dobrim koktelom ispunimo duši želju, da putujemo zajedno i svoj um makar i preko mreža otvorimo za nešto novo. Da se izborimo sa usponima i padovima, štitnom žlezdom, insulinskom rezistencijom, policističnim jajnicima, a pre svega sa mislima i životom kada je teško.

Anđelkin san na stvarnost pomogao je da iznese njen prijatelj, jedan Aleks. I pored kriza, zato misli da su prijatelji najvažnije osobe u svačijem životu. Prijateljstvo danas očigledno može da bude i virtuelno. Koji je vaš san?!?

Igor Burić