Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Zaštitnik građana Novog Sada uskoro postaje lokalni ombudsman

19.02.2019. 10:48 10:53
Piše:
Foto: Youtube Printscreen

Od 1.200 Novosađana anketiranih o tome da li znaju da u njihovom gradu postoji institucija zaštitnika građana, njih 47 odsto je reklo da zna.

Uprkos slabijem poznavanju te ustanove u odnosu na očekivani i željeni procenat, tokom 2018. godine na adresu gradskog ombudsmana je zakucalo 480 naših sugrađana s pritužbama na rad gradskih uprava, preduzeća, ustanova i posebnih organizacija koje je osnovao Grad Novi Sad, ali i u situacijama kada zaštitnik građana nije bio nadležan za postupanje u konkretnoj situaciji.

– Najveći broj predmeta tokom 2018. godine je okončan konstatacijom zaštitnika građana grada Novog Sada da je organ rešio problem nakon našeg obraćanja – kaže zaštitnica građana Marina Popov Ivetić. – Iako je, grubo gledano, svaki drugi građanin upoznat s ovom institucijom, ipak je to procenat koji ne zadovoljava naše kriterijume i ostavlja nam veliki zadatak da se u što kraćem roku taj postotak poveća. Nadamo se da će promena naziva iz „zaštitnik građana” u „lokalni ombudsman”, koja uskoro sledi, doprineti većoj prepoznatljivosti institucije jer je oko 60 procenata građana ipak čulo za naziv „ombudsman”. Takođe, u januaru 2019. godine imali smo duplo više obraćanja građana u odnosu na januar 2018. godine.

Prošlu godinu su obeležili različiti projekti, u okviru kojih se zaštitinik bavio prevencijom nasilja u školama, decom kao učesnicima u saobraćaju, poštovanjem prava pripadnika nacionalnih manjina, pravima osoba s invaliditetom i pripadnika LGBT populacije. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, zaštitnik građana je mogao utvrditi da je Novi Sad senzibilan grad, da Novosađani prihvataju različitost i razumeju da nisu svi isti. I dalje je prisutno tradicionalno razmišljanje, kako kažu, ali u manjem obimu nego u nekim drugim sredinama.

– Svaki razgovor na neku temu koja „nije društveno prihvaćena” je korak napred ka inkluziji i potpunom prihvatanju jer proširuje svest kod ljudi. Deca su grupa s kojom je najpotrebnije raditi na temu inkluzije, ali ne treba zanemariti ni uticaj roditelja i bliže okoline – ističe Marina Popov Ivetić. – U 2019. godini planiramo da se bavimo temom rodne ravnopravnosti, decom u hraniteljstvu, decom romske nacionalnosti, osobama s invaliditetom kao učesnicima u saobraćaju, ali je još uvek rano iznositi bilo kakve detalje.

Od puteva do grejanja

– U manjim sredinama ljudi se više žale na nedostatak komunalne infrastrukture, odnosno na stanje puteva, nedostatak vodovodne i kanalizacione mreže i slično. U gradu su problemi više okrenuti buci u stambenim objektima, kvalitetu grejanja, održavanju stambenih zgrada, dužini trajanja postupka pred organom uprave, neodgovaranju na podnete zahteve i drugo – navodi ombudsmanka Marina Popov Ivetić.

L. Radlovački

Piše:
Pošaljite komentar