Školi u Turiji malo toga nedostaje osim đaka

– Upisano je  ukupno 170 đaka od prvog do osmog razreda. Već godinama u selu se u prvi razred upiše prvaka za jedno odeljenje. Svojevremeno je škola  od jutra do mraka bila puna dečje graje, učenika je bilo duplo više nego sada, pa se nastava odvijala u dve smene. Sada se, pak, školsko zvono čuje samo tokom prepodneva.

Direktorka ukazuje i na još jednu razliku u odnosu na proteklih nekoliko decenija. Ranije je celokupan nastavni kadar bio iz mesta, dok sada troje- četvoro prosvetnih radnika živi u Turiji i susednom Srboranu, a drugi dolaze na posao iz Novog Sada.

Osnovnoškolsko obrazovanje u Turiji datira još iz davne 1730. godine. U hronikama o mestu , zabeleženo je, da je u Turiji od tog doba, pa do 1961. godine, kada je izgrađena sadašnja školska zgrada bilo čak pet kuća u selu, u kojima se učilo čitanje, pisanje i gde su se sticale osnove opšteg obrazovanja.

- Novoizgrađena škola je 1961. dobila ime po narodnom heroju iz Drugog svetskog rata Petru Drapšinu, rođenom u Turiji - navodi direktorka. - Od 2000. godine u sklopu škole je izgrađena i fiskulturna salu, koju posle nastave koriste sportski klubovi. Od drugog polugodišta nastavnici koriste samo elektronski dnevnik, a lokalna samouprava će platiti da u zbornicu stigne osam tablet računara, kako bi školsku administraciju nastavnici vodili u opuštenoj atmosferi. Škola odavno ima bele table.

Učenici ove štole na lanjskom republičkom takmičenju iz istorije i iz geografije zauzeli su visoko treće mesto. To je i odraz požrtvovanja nastavnika koji dolaze iz drugih mesta, ali ne štede sebe i vraćaju se popodne u školu u vreme priprema za takmičenja.

Đaci iz Turije bili su prvi posetioci kompleksa Belog dvora na Dedinju, kada je ovo zdanje otvoreno za javnost, pa slika s bračnim parom Karađorđevića zauzima posebno mesto u vitrini škole.

Izgled škole gledajući na to da je zidana pre bezmalo 60 godina nije naružen, a direktorka Zeremski ističe da je to zato, jer se školski objekat redovno održava. Pre desetak godina kompletno su bili renovirani sanitarni čvorovi, pa sada nakon decenije, trebalo bi to opet uraditi, kao i ponovo asfaltirati glavni ulaz u školu i  ulaz u fiskulturnu salu, urediti dvorište, i sa mašinama izglancati hodnike i stepenište obloženog kamenom. Bilo bi dobro kad bi celo zdanje bilo valjano okrečeno. Na školi je, pre nekoliko godina, ističe direktorka,  zamenjena kompletna stolarija i podovi u učionicama, zahvaljujući donaciji Vlade Japana , koja je finansirala i kupovinu novog školskog nameštaja.

- Imamo projekat da u dvorištu škole napravimo eko učionicu i pozornicu, zbog dramske sekcije koja aktivno radi decenijama. Nismo prošli na konkursu NIS-a „Zajednici zajedno” , ali ne odustajemo od te zamisili, kao i da se uradi prilaz u školu za osobe sa posebnim potrebama – naglašava naša sagovornica.  Ovde nemaju učenike sa posebnim potrebama, ali imaju spreman projekat za to, pa ne gube nadu, da će tu investiciju ostvariti novčanom potporom sa strane.

Z. Delić