Kotrljanje ravnicom: Od mleka se malo može i zaraditi

Ako se pametno radi ja mislim nešto može da se postigne, može malo da se zaradi u mlečnom govedarstvu, uverava Geza Kovač.

Da se to postigne, dodaje, treba pratiti najnovija dešavanja i naučna dostignuća u oblasti mlečnog govedarstva i uopšte u agraru, pošto treba i proizvoditi stočnu hranu za potrebe farme...

Geza Kovač i sinovi, koji su ostali da žive na selu, stočnu hranu uglavnom obezbeđuju sa sopstvenih oranica. Imaju prilično posla da proizvedu silažu i svu kabastu hranu, bez koje je mlečno govedarstvo nezamislivo, a jedino kupuju sojinu sačmu i premikse za spravljanje koncentrata u sopstvenoj režiji.

Za svaku litru mleka koje je sa naše farme ekstra kvaliteta postižemo 35 do 36 dinara, plus premiju iz državnog agrarnog buyeta od sedam dinara. Ta cena obezbeđuje nešto malo zarade, zbog toga što sami proizvodimo hranu i vodimo računa o kvalitetu, kaže Kovač.

Govedarska farma porodice Kovač je među većim proizvođačima mleka u ovom kraju, koje prema mišljenju našeg sagovornika lakše opstaju nego proizvođači mleka koji drže manji broj krava muzara.

Može se reći da su mali proizvođači uništeni, konstatuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, unazad, tri do pet godina, velike mlekare, u našem slučaju je to “Imlek”, otkupljuju mleko s većih farmi i izgleda im nije interesantno da se bave s malim proizvođačima, jer sa većih farmi obezbeđuju mleka koliko im treba.

Srećom, u Malim Pijacama radi mini mlekara porodice Jenea Šarkanja, pa veći broj manjih proizvođača njima isporučuje mleko za preradu, kaže naš sagovornik.   

Gezini sinovi Zoltan i Ištvan su ostali u selu i egzistenciju obezbeđuju na porodičnoj farmi, imaju svoja gazdinstva i porodice, a radi se zajedno.

Sinovi su završili neke škole, ali su ostali da privređuju u poljoprivredi, pošto nije lako doći do radnog mesta, a kako su odrasli u selu, u poljoprivredi su od malih nogu i dobro se snalaze, dodaje Geza.

Gazdinstvo i farma porodice Kovač smešteni su na uzvišici nadomak rečice Kireš. Dok je broj grla bio manji okolina je korišćena i za ispašu, ali od kada je broj grla uvećan goveda su na farmi.

Krave više ne izlaze na ispašu, jer je teren mali za ovaj broj goveda. Dok je goveda bilo  manje okolni teren oko kuće i na obali Kireša smo koristili uz pomoć električnog pastira, ali sada sa ovim brojem to nije izvodljivo. Imamo livade koje kosimo da obezbedimo dovoljno sena, a površine pod lucerkom i kukuruzom, ispričao je Kovač.

Subvencije koje se dobijaju iz državne kase za sada nisu dovoljne i Geza smatra da bi mogle biti veće, međutim, i ove koje se ostvare puno pomažu.

Probamo da iskoristimo sve mogućnosti koje nam se pružaju iz državne, pokrajinske i opštinske kase, pa i ono što možemo da dostignemo na konkursima, kaže Geza Kovač.

Kako dodaje, prošle godine nisu koristili mogućnosti koje su nuđene iz Pokrajine, ali su ostvarili od opštine i države.

Od opštine smo ostvarili subvencije za troškove kamate na bankarski kredit koji smo ulagali u unapređenje gazdinstva, kao i za pokrivanje troškova bezbednog uklanjanja životinjskih leševa jer je bilo nekih uginuća goveda na farmi. Dobro će nam doći i gorivo po subvencionisanoj ceni, što se upravo najavljuje, jer je to značajan trošak koji imamo u proizvodnji, zaključuje naš sagovornik.  

Milorad Mitrović