Povelja za novinare: Bolji uslovi za rad i etički standardi

Povelja sadrži 10 članova u kojima su navedeni glavni principi: sloboda udruživanja novinara, pravo na pisani ugovor, pravo na koletivno pregovaranje, zabrana diskriminacije u radnim odnosima, pravo na odmor i odvajanje od angažmana.

Povelja predviđa i pravo zaštite novinarskih izvora, pravo odbijanja potpisivanja sadržaja, bezbednost i zaštitu novinara, pridržavanje etičkih standarda i obezbeđivanje pristojnih radnih uslova.

Tokom 2019.godine Povelja će, kako je najavljeno na konferenciji za medije, biti predata Evropskoj komisiji u Briselu i Savetu Evrope u Strazburu sa ciljem da postane referentni dokument o radnim uslovima za novinare pri ocenjivanju slobode medija u državama-članicama i državama-kandidatima EU.

Povelja je otvorena za potpisivanje za sve novinarske organizacije, privatne i javne medije i vlasti koje, kako se navodi, žele da se obavežu da će poboljšati radne uslove i jačati radna prava novinara u Evropi, boriti se protiv cenzure i promovisati slobodan pristup informacijama i izvorima.

Predsednik Ekspertske grupe EFJ Rajner Rajšart rekao je da Povelja sadrži smernice koje na različitim nivoima već postoje u zakonodavstvima Turske i zemalja Zapadnog Balkana i da dokument predstavlja poslednje upozorenje za hitnu primenu mera za zaštitu radnih uslova novinara.

''Verujemo u principe i vrednosti EU i smatramo da Srbija treba da postane članica EU, ukoliko ispunjava sve kriterijume. U ovom slučaju, to su osnovne vrednosti kao što su sloboda govora i sloboda štampe, koje su u Srbiji, prema izveštaju Evropske komisije, trenutno problematične'', rekao je Rajšart.

Istakao je da je novinarska profesija izložena pritiscima u celom svetu na različite načine i ukazao da su dezinformacije i "lažne vesti" danas velika pretnja po odnos medija i javnosti, koji treba da bude zasnovan na poverenju.

Prema rečima Rajšarta, internet platforme kao što su Gugl, Fejsbuk ili Amazon koriste rad novinara i eksploatišu njihova autorska prava da bi zaradili novac, a s druge strane, autoritarne vlasti širom sveta zatvaraju novinare i zabranjuju im pristup informacijama od javnog značaja.

Predstavnik Sindikata novinara Srbije Dejan Gligorijević nazvao je Povelju praktičnim podsetnikom na vrednosti i pravila koja već postoje u medijskim zakonima, i UNS-ovom i NUNS-ovom kodeksu ponašanja, ali koja se, kaže, u praksi ne primenjuju.

Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović navela je da je cilj Povelje da podseti poslodavce šta su njihove obaveze prema Zakonu o radu i druge zakonska dokumenta.

''Namera je da poslodavci poštuju ovaj dokument i da se na taj načim smanje autocenzura i cenzura koje su prisutne u našim medijima i da se stvore pristojni i dostojanstveni uslovi za rad novinara i medijskih radnika u zemljama Zapadnog Balkana'', naglasila je Camović.

Predstavnica Sindikata novinara Makedonije Tamara Čausidis ukazala je da u praksi veliki broj novinara nema pismeni ugovor o radu i da su privremena zapošljavanja novinara sve češća pojava u medijima.

''U Makedoniji neformalno zapošljavanje i honorarni statusi postaju sve veći problem za novinare, koji u takvim uslovima nemaju slobodu da zastupaju pravo javnosti na informaciju, već moraju da poštuju ono što im menadžment ili glavni urednik nametne'', rekla je Čausidis.

Istakla je da demokratizacija i evropeizacija države nije moguća bez poštovanja elementarnih pravila navedenih u Povelji EFJ.

Povelja je dostupna na srpskom i engleskom jeziku u štampanom i elektronskom izdanju.

Dokument je sastavila EFJ u okviru projekta pod nazivom Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koji je finansijski podržao UNESCO.