Male hidroelektrane – za i protiv
Izašao je novi broj časopisa “Terenac” Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije “Josif Pančić” pri Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Najaktuelnija tema u ovom broju časopisa, posvećenom zaštiti prirode, jeste gradnja mini hidroelektrana.
“Male hidroelektrane: beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta” naslov je teksta koji potpisuje prof Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu. On, između ostalog, navodi da je prema Zakonu o energetici Srbija izradila Nacionalni akcioni plan za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Cilj je da se smanji zavisnost od uvoznih, fosilnih goriva i zaštiti životna sredina. U Srbiji je do sada izgrađeno 90 MHE, a planirano je 850. “MHE isušuju Srbiju” smatra u tako naslovljenom tekstu autor Aleksandar Panić. On, između ostalog, navodi da je pošast energeskog ludila zahvatila ceo region. Preko 100 lokacija planiranih MHE malazi se na gotovo svakoj reci Balkana. Na rekama Stare planine u Srbiji isplanirano je više od 60 lokacija MHE. Time će mali i čisti ekosistemi planinskih reka i potoka, mesto opstanka retkih i zaptićenih vrsta biljaka i životinja, biti uništeni, opominje Panić.
Zašto su mini hidroelektrane loše? “Terenac” sažima mišljenja mnogih stručnjaka iskazanih kroz nekoliko tekstova i, između ostalog (na koricama publikacije), navodi: “Ukupan doprinos minihidroelektrana (MHE) elekroenergetskom sistemu Srbije je izuzetno mali uz katastrofalan uticaj na životnu sredinui totalno uništenje reka. Struja iz MHE je višestruko skuplja i plaćamo je svi mi kroz posebnu stavku na računima za struju (naknada za povlašćene proizvođače električne energije) EPS otkupljuje električnu energiju od njih po višoj ceni, a razliku između regularne i povlašćene cene plaćaju građani... mešteni zauvek gube reku i ostaju samo suva korita i cevi...”
“Terenac” na svojim sranicama predstavlja i Srpsko biospeleološko društvo, a Eldin Brđanin piše o zaštiti speleoloških objekata.
Posebno je zanimljiv tekst o Jeleni Šeat, studentkinji iz Novog Sada, koja trenutno pohađa doktorske studije na Departmanu za ekologiju Univerziteta u Segedinu. Predmet interesovanja i proučavanja ove mlade naučnice su heteropteri, istraživanje stenica. Korisni su njeni saveti kolegama, studentima, mladim istraživačima, kao i utisci o studijama u inostranstvu.
B. Opranović