Referentna kamata NBS zadržana na 3,0 odsto

Izvršni odbor je prilikom donošenja takve odluke imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora u narednom periodu, kao i efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike.



Inflacija je, kako se navodi u saopštenju, pet godina zaredom niska i stabilna - u decembru je iznosila 2,0 odsto međugodišnje, što je njena prosečna vrednost i na nivou 2018. godine. 



Bazna inflacija, koja se u 2018. kretala na nivou od oko 1,0 posto, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja su nešto ispod centralne vrednosti cilja od 3,0 procenta, potvrđuju da su inflatorni pritisci i dalje niski. 



Izvršni odbor i u narednom periodu očekuje stabilno kretanje inflacije u granicama cilja od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procenata.



Ocenjeno je da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog dešavanja u međunarodnom okruženju. Izgledi za globalni privredni rast su nepovoljniji, a vodeće centralne banke, Sistem federalnih rezervi SAD i Evropska centralna banka, nedavno su signalizirale mogućnost da normalizacija njihovih monetarnih politika bude sporija od očekivane. 



Iz centralne banke ukazuju da je, međutim, neizvesno u kojoj meri će normalizacija biti sporija i različita od očekivanja tržišta, što bi moglo da utiče na nestabilnost globalnih tokova kapitala. 



"Takođe, moguća eskalacija tenzija u međunarodnoj trgovini mogla bi dodatno da poveća nestabilnost na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i neizvesnost u vezi s kretanjem kapitala. Pored toga, iako je cena nafte na svetskom tržištu krajem prethodne godine smanjena, faktori i na strani ponude i na strani tražnje čine neizvesnim njeno kretanje i u narednom periodu", dodaje se u saopštenju.



Izvršni odbor ističe da je otpornost domaće privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući povoljnijim makroekonomskim pokazateljima i izgledima za naredni period. 



Javne finansije su drugu godinu za redom završile u suficitu, a učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u bruto domaćem proizvodu u 2018. zadržano je na nivou iz 2017, uprkos povećanom uvozu za potrebe investiranja, višim cenama nafte i manjoj eksternoj tražnji. 



Izvršni odbor procenjuje da će domaća tražnja biti glavni faktor rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini. Pritom, rastu investicija doprinose unapređenje poslovnog ambijenta, realizacija infrastrukturnih projekata i povoljni uslovi finansiranja, čemu je doprinelo i prethodno ublažavanje monetarne politike NBS, a rastu potrošnje domaćinstava povoljni trendovi na tržištu rada. 



Izvršni odbor je danas usvojio februarski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen 13. februara. 



Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. marta.