Nasip kod Ribnjaka zaštitio bi Tvrđavu

Nekadašnji komercijalni direktor tog preduzeća podseća na to da je zajedno s kolegom Milanom Drndarskim i još nekolicinom stručnjaka svojevremeno, početkom osamdesetih gosdina prošlog veka, uradio projekat po kojem bi se izgradio nasip podno Ribnjaka, od čega bi korist bila višestruka.

– Najvažnije od svega je to što bi se tim činom sprečilo višegodišnje podlokavanje zidova Petrovaradinske tvrđave, čije ugroženosti, očigledno, mnogi nisu svesni – veli Ardan. – Bez obzira na to od kakvog materijala je sagrađen taj kulturno-istorijski objekat, tamo gde voda ima pristup, bezbednost ne postoji.

I drugi razlog, zbog kojeg naš sagovornik tvrdi da i te kako postoji razlog da se o tom projektu još jednom dobro razmisli, zvuči interesantno.

– Izgradnjom nasipa, koji bi, po sadašnjim procenama, trebalo da bude visine između 9 i 9,5 metara, dobila bi se i velika površina korisnog zemljišta – 43 hektara – što Novom Sadu i Petrovaradinu, odnosno Ribnjaku, pruža raznorazne mogućnosti. Jedna od njih je da bi se tu mogao izgraditi turističko-rekreativni kompleks, s marinom za čamce i plovila, dok bi gornji deo bio idealan za neki hotel ili nekoliko manjih smeštajnih jedinica – u dahu nabraja Ardan, uveravajući da bi za izgradnju samog nasipa bilo potrebno ne više od godinu.

Na sugestiju da su za takav poduhvat neophodne znatne investicije i da se, u startu, postavlja pitanje njihovog izvora, taj vitalni penzioner nudi „jednostavno” rešenje u vidu osnivanja posebnog preduzeća koje bi bilo zaduženo za realizaciju tog projekta. Ono bi na osnovu ponuđenog plana i programa procenu uloga moglo pretvoriti u akcije i staviti ih na tržište, a ne sumnja da bi se potencijalni interesenti brzo javili.

– Interes svakako imaju i „Vodoprivreda Srbije” i „Vode Vojvodine” – kaže Petar Ardan. – Odavno je poznato da na tom širokom delu dunavskog toka praktično ne postoji odgovarajuće rečno korito i standardan plovni put. „Stomak” Dunava je kod Ribnjaka proširio njegovu površinu na 700 metara, a već ispod Tvrđave ta širina naglo se smanjuje na 300 metara! Znatni problemi nastaju u zimskom periodu, pri velikim hladnoćama. Prilikom pucanja leda, ledene ploče naslanjaju se jedna na drugu, čime se povećava nivo i brzina vode, a ta neujednačenost uzrokuje poremećaje u transportu pa je čitav taj deo oduvek bio problematičan za bezbednu plovidbu. Na sve to treba dodati i ugroženost bunara na levoj obali Dunava.

Petru Ardanu ni danas nije jasno zbog čega taj projekat, koji je urađen na tadašnjem Mašinskom fakultetu, nije ozbiljno shvaćen, ali je ubeđen u to da ta tema postaje sve aktuelnija.

– Klimatske promene čine svoje na celoj zemaljskoj kugli, a niko nije pošteđen sila prirode. Ko je radi u ovoj branši, zna dobro šta znače „bele vode”, kada počne da se otapa sneg s Alpa. A često postane kasno kada se na licu mesta uverimo u snagu vodene stihije – upozorava Petar Ardan, u nadi da će neko iz aktuelnih gradskih, pokrajinskih ili republičkih struktura prepoznati tu ideju i makar mu dozvoliti da je u krugu stručnjaka još jednom izloži i obrazloži.

Tekst i foto: S. Savić