Vladeta Jerotić - narodni prosvetitelj i iscelitelj
BEOGRAD: Redovi ispred ulaza u Kombank dvoranu, unutra ljudi stoje i ponovo nema mesta za sve koji su sinoć želeli da se podsete mudrih misli akademika Vladete Jerotića (1924-2018) i čuju šta o njemu misle njegovi savremenici.
O neuorpsihijatru, književniku, svestranom eruditi, profesoru Bogoslovskog fakulteta, narodnom prosvetitelju i iscelitelju, govorili su akademik Dušan Kovačević, psiholog Žarko Trebješanin, kulturološkinja Zorica Tomić, sveštenik Vladimir Vukašinović, pesnik Ljubovoje Ršumović, antropolog Bojan Jovanović, politikolog Dragan Simeunović, režiser Boro Drašković i osnivač Porodice Bistrih potoka Božidar Mandić.
Najavljeni patrijarh Irinej i reditelj Emir Kusturica bili su opravdano odsustni.
Zahvaljujući insertima iz emisije „Agape“, koju je vodio Aleksandar Gajšek, i intervjuima, prisutni su se podsetili šta je Jerotić govorio o čoveku, Bogu, stavu da čovek ne poznaje sebe, ali mu je dato da upoznaje sebe i to je doživotni proceš, o tome kada je nacija dobila primat nad duhovnim, kako je objašnjavao razliku između duha i duše, šta je govorio o ženama i muškarcima, o značaju dijaloga.
Ljudi su stajali, telefonima snimali izlaganja govornika, aplaudirali i sećali se svih skupova na kojima je govorio Jerotić, uvek u punim salama.
Dramski pisac Dušan Kovačević nazvao je Jerotića narodnim prosvetiteljem i isceliteljem, koji je u svetu umetnosti bio kao u svojoj kući, koji je smeh smatrao jednim od lekova.
Govorio je, podsetio je Kovačević, i o nacionalnoj ishitrenosti Srba – „kada nam emocije trče ispred pameti“, i da bi nam bilo bolje da smo odluke donosili sa manje našeg čuvenog inata, ali i primećivao da ne bi onda bilo svih onih velikih dela nastalih iz tog viška emocija.
Trebješanin je pokušao da odgovori na pitanje „Zašto smo voleli Jerotića, kultnu ličnost i duhovnog vođu?“, ocenivši da je on imao sluha za večita pitanja, ali i za probleme savremenog usamljenog čoveka, pisao je jednostavnim, razumljivim jezikom, a ljudi su ga voleli i zato što je ostao skroman i smeran, pokazujući uvek istinsko razumevanje, blagost, toplinu i time je lečio ljude.
Glumac Nebojša Dugalić je istakao da je Jerotić jedna od onih jedinstvenih i nezamenljivih figura unutar kulture jednog naroda i da je bila čast biti njegov savremenik i podeliti s njm neko slovo, a zatim je pročitao jednu od pesama Jerotićevog omiljenog evropskog pesnika Rilkea s porukom da bi mi od pitanja trebalo da živimo.
Za Zoricu Tomić Jerotić je kulturološki fenomen parekselans, jer je u doba fascinacije savremenim tehnologijama, nenametljivo otvorio vrata duhovnosti, otvorio problem vere i potrage za smislom, relativizovao koncept zajedništva.
Sveštenik Vladimir Vukašinović je rekao da je dar koji je Jerotić dobio od Boga koristio na dobrobit drugih i kada se glas teologije sve slabije čuo, on je svojim glasom punio sale i važne teološke teme učinio razumljivim i stanovnicima solitera.
Ršumović je pročitao pesmu „Bog je jedan - Dr Vladeti Jerotiću“, a antropolog Bojan Jovanović je istakao da je Jerotić svojim životom i delom pokazivao koliko je kultura važna i da je bio i ostao jedan od najuticajnijih ljudi srpske kulture koji svojim magnetizmom zrači i nakon smrti.
Pojavio se u ovom narodu kada nam je trebao čovek spasitelj. Bio s nama i trajao radi svih nas. Radio je na našem uzdizanju i vratio nam veru u poštenje, mudrost. Pokazao nam život sa strane čestitosti i iskrenosti, istakao je politikolog Dragan Simeunović s kojim je u svom poslednjem gostovanju u emisiji „Agape“ Jerotić razgovarao o budućnosti Evrope i mestu religije u njoj.
Za Mandića Jerotić je bio pre i iznad svega prijatnost, a Drašković je ocenio da je akademija u Kombank dvorani zapravo liturgija.
Za kraj, nakon više od dva sata sećanja na Vladetu Jerotića, nastupili su Hor i Simfonijski orekstar RTS-a predvođen maestrom Bojanom Suđićem.