Evropski sud za ljudska prava presudio po predstavci „Dimović protiv Srbije”
Upotrebom izjava osoba koje optuženi u krivičnom postupku nema mogućnost da ispita povređuje se pravo na pravično suđenje zajemčeno Evropskom konvencijom o ljudskim pravima – presudio je pre mesec dana Evropski sud za ljudska prava po predstavci „Dimović protiv Srbije”.
Sud u Strazburu je prihvatio argumentaciju podnosilaca predstavke srpskih državljana A. D. i M. D., pravosnažno osuđenih pred domaćim sudovima na zatvorske kazne, da je u krivičnom postupku u odnosu na njih došlo do povrede odredaba Konvencije o ljudskim pravima koje, u sklopu prava na pravično suđenje, garantuju okrivljenom da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju.
Podnosioci predstavke su istakli da je „njihova osuda za krađu i razbojništvo u martu 2008. godine bila isključivo ili uglavnom zasnovana na izjavi saokrivljenog R. K., datoj u istrazi, koji je ubrzo preminuo usled teške bolesti, a oni nisu bili u mogućnosti da ga ispituju u bilo kojoj fazi postupka, a osim toga, on je tu izjavu povukao”.
Presudom objavljenom sredinom prošlog meseca Evropski sud je, razmotrivši činjenice u vezi s krivičnim postupkom protiv A. D. i M. D. pred domaćim pravosuđem, utvrdio da je u pogledu A. D. i M. D. bila „odlučujuća” osporena izjava R. K., te da je, s obzirom na to da nisu imali mogućnost da ga ispitaju, došlo do povrede naznačenih odredaba Konvencije.
Sud, kako se navodi, „konstatuje da u presudama domaćih sudova nema naznaka da su s bilo kakvom posebnom pažnjom ispitali pouzdanost izjave R. K.”
„Pre svega, domaći sudovi nisu uzeli u obzir činjenicu da je predmetna izjava kasnije povučena, a ne postoje bilo kakve naznake da su domaći sudovi svesni toga da je izjava odsutnog svedoka, kao što je R. K., imala manju težinu”.
U presudi Suda za ljudska prava je navedeno da: „činjenica da se, u skladu s domaćim pravom, izjave date pred sudom od strane saokrivljenog mogu prihvatiti kao dokaz ako premine, ne može lišiti optuženog prava da ispita ili prouči u okviru postupka bilo kakve materijalne dokaze protiv njega”.
„Činjenica da je osporena izjava R. K. data u prisustvu i pod nadzorom istražnog sudije, sama po sebi se ne može smatrati merom koja može zameniti pravo podnosilaca predstavki da istog ispita, ali zato predstavlja jednu od proceduralnih zaštitnih mera prava na pravično suđenje”, obrazlaže se u presudi.
Evropski sud je podnosiocima predstavke A. D. i M. D. dosudio na ime nematerijalne štete po 2.400 evra i za troškove postupka po svim tačkama ukupno 8.100 evra s pripadajućom zateznom kamatom.
J. Jakovljević