Vanja Bokun Popović o sinhronicitetu: Čudesno tkanje našeg postojanja

Podsetimo se samo naše reči slučajnost – smatramo da ona karakteriše događaje koji su se desili nehotično, bez posebne namere. No u njenom korenu je luč, svetlost, a to znači da nam je nešto osvetljeno, da nas ta slučajnost upućuje da ceo taj događaj sagledamo u novom, možda pravom svetlu.

Poznati psiholog Jung je tvorac termina sinhronicitet. Da li biste nam objasnili šta se pod tim misli?

Karl Gustav Jung je otac teorije sinhroniciteta. Pojavom sinhroniciteta ili značajnih slučajnosti bavili su se i brojni istraživači pre njega kao što je Šopehauer, ali je Jung prvi koji je ovoj temi podario termine i sistematizovao je u teoriju. Termin sinhronicitet se odnosi na konkretnu pojavu u čovekovom životu, koja nema nikakav očigledan uzrok, ali je puna dubokog značenja.

Smatra se da se koren Jungovog promišljanja o sinhronicitetu nalazi u kineskoj filozofiji… Kakva su vaša saznanja o tome?

Jung je vanvremenski istraživač i naučnik čije vreme tek dolazi. On je u epohi koja se gotovo verski oslanjala na naučni princip, hrabro postavljao pitanja relativnosti kauzaliteta i kroz životni rad pokazao da svet nije u potpunosti linearan, što kvantna nauka danas i potvrđuje. Malo je poznato da je Jung bio posvećeni učenik drevne kineske veštine predskazivanja budućnosti, poznatije kao Ji đing, kao i astrologije, tarota. Ostavio nam je u nasleđe čitavu temu kolektivnog nesvesnog, arhetipa, kao i brojnih drugih koncepata koji se danas smatraju ključnim u razvoju lične svesti.

Na koji način se sinhronicitet naučno objašnjava kroz kvantnu fiziku?

Nasuprot kartezijanskom pogledu na svet, koji prirodu i njene sile posmatra na mehanički, linearni način, tako da za svaku posledicu postoji uzrok, kvantna nauka nam otkriva da daleko veći potencijal leži u nelinearnom poretku. Kvantno polje je polje mikročestica mnogo manjih od atoma, za koje ne važe klasični zakoni fizike. Ove čestice biraju kako će da se ponašaju, u zavisnosti od toga ko ih posmatra, kao da imaju sopstvenu inteligenciju koja ih vodi. Ono što je najinteresantnije je to što u kvantnom polju kauzalnosti mogu, a i ne moraju da postoje. Nekada se posledica pojavi pre uzroka, što je godinama zbunjivalo naučnike.

Najlepši način da objasnimo sinhronicitete sa tačke kvantne nauke je da veliko inteligentno polje koje neko naziva Izvor, neko Božanskom inteligencijom, a neko jednostavno Poljem, ima svoje čudesno tkanje u koje se naše postojanje savršeno uklapa. Na toj ravni neke, za nas buduće, okolnosti su se već desile, takoreći idu u susret nama (novi posao, novi partner, promena mesta stanovanja, itd.), dok mi na ovoj ravni tek počinjemo da iskušavamo njihove uzroke (gubitak mesta stanovanja, raskid romantične veze, otkaz). U sadašnjosti, reagujemo na te okolnosti i često u neznanju i nedostatku vere upadamo u teška stanja. Sinhroniciteti su tu da nas probude, donesu nove uvide i vrate na pravi put.

Kakva su vaša zapažanja i iskustva sa sinhronicitetom?

Sinhronicitetom najčešće nazivamo neobične slučajnosti kroz koje dobijamo inspiraciju, potvrdu, odgovor na neko pitanja. Sinhroniciteti nam se čine čudesnim, jer smo navikli da razmišljamo linearno, pa retko dozvoljavamo da nam neki vagon iskoči iz šina. Kada se sinhroniciteti dese gledamo na njih kao na poruke sa nebesa ili prisustvo više sile...

Koliko su sinhroniciteti značajni?

Bez obzira na to odakle dolazili, sinhroniciteti jesu izuzetno značajni, jer dovode do promene svesti, otvaranja novih perspektiva i rešenja koja do tada nisu bila moguća. Osobe koje prolaze kroz težak period često ne mogu da vide rešenje od nagomilanih teških emocija u telu i umu. Život se čini teškim, budućnost beznadežna, a podrška nepostojeća. Kroz pojavu sinhroniciteta, ovo se menja u trenutku. Život osobe dobije jednu magičnu dimenziju, osoba je u stanju da pronađe duboki smisao, oseća podršku, a budućnost se čini kao destinacija određena višom silom. Umor se zamenjuje novoudahnutom vitalnošću i osoba oseća da je njen život promenjen. Umesto da kinji sebe i druge, on ili ona gleda na svoju prošlost kao jednu veliku slagalicu u kojoj su se kockice složile i može sa zahvalnošću da kaže – „Da se nije desilo to i to, ja ne bih bila ovde i naučila-ostvarila to i to.”

Koliko se sinhronicitet često dešava? Koje slučajnosti jesu sinhroniciteti, a koje nisu?

Slučajnosti nam se neprestano dešavaju, ali nam retko koja privuče pažnju. Recimo, kada bih vas sada pitala da li baratate japanskim jezikom i imate živu prababu, vi biste najverovatnije na oba pitanja odgovorili sa ne. Gle slučajnosti - nemam ni ja znanje japanskog niti živu prababu. Kao što vidimo, ovakva slučajnost nije bitna ni vama ni meni. Kada se sinhronicitet pojavi u našem životu, on dolazi sa velikom količinom smisla i dubokog značenja koji menjaju psihu. Po tome odskače od svih ostalih sitnih slučajnosti koje nam se dese u toku dana i može uticati na to kako u životu donosimo odluke.

Da li naša intuicija ima veze sa sinhronicitetom?

Intuiciju je najlakše definisati kao sposobnost da dešifrujemo informacije iz okoline koje nisu dostupne golom oku. Recimo, intuitivno možemo osetiti da neka osoba želi da nas prevari ili da je neka prilika dobra za nas. Intuicija ima veze sa sinhronicitetom utoliko što doprinosi dubini njegovog značenja. Znamo svi za neki slučaj u kojem je osoba imala jak osećaj da ne treba da krene na put, ali je ipak pošla i zahvaljujući nekoj značajnoj slučajnosti (kvar na autu, zaustavljanje od strane saobraćajaca) izbegla udes. U našoj kulturnoj baštini imamo čitav spektar pravila šta je dobro ili loše raditi na određeni dan u godini. Recimo, na crveno slovo ne valja raditi po kući, na Badnji dan ne valja pozajmljivati iz kuće i slično. Čak i ljudi koji nisu sujeverni vrlo često ne mogu da se otrgnu uticaju folklora i tri puta pljunu kada im crna mačka pređe put.

Osoba šeta ulicom pokušavajući da sebi olakša stres od nerešivog problema. U momentu kada oseća da su joj sve lađe potonule, nešto joj signalizira da podigne pogled i ugleda natpis iz Biblije na velikom bilbordu, pri tom ona ne veruje u Boga. Osoba u momentu biva zapanjena, jer su upravo reči koje čita precizan odgovor na njenu patnju i ne može da se odupre osećaju da se nešto čudesno dogodilo bez ikakvog logičkog objašnjenja. Sličan primer je iz Jungove lične prakse, kada je kod njega na dugotrajnu terapiju dolazila pacijentkinja koja nije pokazivala nikakav napredak u radu. No, u toku jedne seanse, podelila je sa Jungom san u kojem je značanju ulogu igrala skarabej – buba iz Egipta, ali nije mogla da dokuči poruku sna. Dok je pacijentkinja pričala, Jung je čuo snažno tapkanje na prozoru i ugledao – skarabeja na staklu… Ova, naizgled ničim izazvana slučajnost imala je tako snažan uticaj na pacijentkinju da je ona otpustila otpore u terapiji i potpuno se preporodila, otkrila nam je psiholog i pedagog Vanja Bokun Popović.

Koje su zablude u vezi sa sinhronicitetom?

Najveća zabluda u vezi sa teorijom o sinhronicitetima je da je ljudi najčešće mešaju sa brojnim drugim znanjima, time skreću sa Jungovih originalnih ideja. Da bi se neka slučajnost mogla smatrati sinhronicitetom, ona mora da dotakne onaj deo našeg bića koji je na svesnom nivou zabarikadiran. U tom momentu dolazi do smene arhetipa i osobi se menja život. Recimo, žena koja je bila žrtva nasilja u trenutku dobije inspiraciju da proglasi sebe u heroja koji je preživeo nasilje. Ova promena u potpunosti transformiše njen pogled na svet, nudeći resurse i rešenja koja do tada nisu bila tu.

Kako prepoznati sinhronicitet?

Sinhronicitet, u zavisnosti od dubine značenja, nas na momenat smešta u drugačije mentalno stanje (kao da je stalo vreme) i u momentu nam daje priliku da određeni problem sagledamo na drugačiji način. Tom prilikom oslobađa se velika količina unutrašnje napetosti i kao rezultat toga možemo da doživimo duboki mir i zadovoljstvo. Ono što prati pojavu sinhroniciteta je osećaj da se kockice slažu baš kako treba, te da neke nevidljive sile rukovode tom fazom našeg života.

Marina Jablanov Stojanović