Godišnje se u Betaniji 700 beba rodi pre vremena

Što je novorođena beba manja, to joj je potrebno više pomoći, a često je to pomoć koja znači život za ovu decu. Načelnica Odeljenja neonatologije u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, odnosno Betaniji, dr Ljiljana Dobrić kaže da se u proseku svakoga dana u ovoj ustanovi jedna beba rodi pre vremena.

S manje od 1.000 grama godišnje se u Betaniji rodi između 50 i 60 beba, a od 1.000 do 1.500 grama bude od 80 do 100 beba, a ostale imaju od 1.500 do 2.500 grama. Na poluintenzivi imaju mesta za 40 beba i nekada su sva popunjena, kao i na intenzivi, gde imaju deset mesta.

U jednom danu imali smo jedan porođaj gde su rođene trojke, dva blizanačka porođaja, dve žene su se porodile u 31. gestacijskoj nedelji, a odranije smo imali dve bebe na respiratoru. To je devet prevremeno rođenih beba u jednom prepodnevu. Najrizičnije su bebe koje su na rođenju teške od 500 do 800 grama. Ta deca su ekstremno mala, imaju nerazvijena, slepljena pluća, dobijaju odmah lek “surfakant” za funkciju pluća; kao i brojne druge lekove. Prevremeno rođene bebe nekada moraju odmah po rođenju da budu intubirane, kako bi što pre dobile vazduh. Treba da im se uđe u venu koja je kao najtanji končić, a naše sestre to urade u roku od deset sekundi. Tek onda bebe idu na intenzivnu negu i u inkubator. Ima slučajeva kada se odmah po rođenju radi reanimacija i tada se pređe granica između života i smrti, a onda se nastavlja borba za život, kao i da ostane što manje posledica, objašnjava dr Dobrić i dodaje kako broj prevremeno rođenih beba raste i s nekih pet odsto od pre deset godina, sada je to oko deset odsto od ukupnog broja rođene dece.

Novosadska Klinika za ginekologiju i akušerstvo jedna je od tri najveća porodilišta na Balkanu, a dr Dobrić kaže da su veća samo beogradska porodilišta u Višegradskoj i Narodni front. Kapacitet Betanije je 3.500 porođaja godišnje, a imaju ih bezmalo dvostruko više, jer se godišnje ovde porodi 6.800 žena iz cele Vojvodine. Pri tome, na 38 beba imaju dve medicinske sestre koje brinu o njima.

Bebama u inkubatoru su na nožice i ručice prikačeni monitori koji prate rad srca i pluća, prati se krvni pritisak, neurološko stanje, mokrenje. Što je beba manja, to je potrebno više monitora, lekara, medicinskih sestara, lekova, infuzionih pumpi.

Visokorizična su sva deca koja po rođenju imaju manje od 1.500 grama i manje od 32 gestacijske nedelje. veoma rizične su bebe koje imaju manje od 1.000 grama, pa i od 500 do 1.000 grama i koje su mlađe od 28 gestacijskih nedelja. Najrizičnije su bebe rođene sa 500 do 800 grama i za njihov oporavak neophodno je mnogo napora i truda. Kod njih se javljaju mnoge posledice koje utiču na dalje zdravlje i način života, a često dolazi i do ozbiljnog invaliditeta, a mali broj ih preživljava. Godišnje u Betaniji imaju od 140 do 150 porođaja, gde su u pitanju blizanačke trudnoće. Većim delom su to prevremeno rođena deca i uglavnom iz postupaka vantelesne oplodnje.

Ukoliko majka ima mleka odmah po porođaju, jako je važno da toj deci odmah kapnemo mleko na usne. To mleko, kolostrum, u jednom mililitru ima 100.000 imunokompetentnih ćelija, koje se odmah bore protiv infekcije. Prevremeno rođena deca ne bi preživela bez zbrinjavanja u jedinici intenzivne nege i terapije, gde dobijaju lekove i podršku, odnosno smeštena su u inkubatoru i priključena na respirator. Nekada činimo i ono što je nemoguće, dešavalo se da mrvimo lek, kako bismo dali dozu prilagođenu težini bebe. A ako se bebama odmah da ono što im treba, bebe napreduju, navodi dr Dobrić.

Inkubator je zamena za matericu, u kojem se pravi gnezdo za bebu, kako bi se postavila u položaj koji simulira položaj u majčinom stomaku. Inkubator je greje, a prekriven je kako bi beba bila u mraku. Dr Dobrić ističe kako beba u maminom stomaku čuje majčinu aortu i oseća isto što i majka, što inkubator ne može da joj omogući, ali se zato u jedinici intenzivne nege čuje muzika.

Imamo dobru, savremenu opremu i to nam i treba jer smo na izvoru života i treba da ukažemo pomoć u prvom sekundu, prvom minutu, prvog dana života. Ovde ne može ništa da se uradi za kasnije, ne može sutra, nema odlaganja, jer žene stalno dolaze i porađaju se - kaže dr Nedić i dodaje da se intenzivna nega nalazi odmah do sale za porođaje, što ubrzava vreme za ukazivanje pomoći.

Kako ocenjuje, nema boljeg monitoringa prevremeno rođene dece od medicinske sestre koja brine o bebi. Dr Dobrić objašnjava da je sestra ta koja vodi dete i za svaku bebu evidentira sve podatke, do najsitnijih detalja, te je to praktično mali referat o bebinom stanju.

Imamo 14 lekara, od kojih su njih 11 specijalisti pedijatrije, od čega su njih devetoro subspecijalisti neonatologije. Imamo jednog doktora nauka i jednog profesora i nijedna neonatologija kod nas nema tako edukovan kadar. Pratimo svetske i evropske protokole, imamo i savremenu opremu, navodi dr Dobrić.

Godišnje umre četiri do pet beba koje imaju više od 1.000 grama do sedmog dana života, što je pokazatelj dobrog rada službe. U tom broju su i deca koja su nakon Betanije prebačena u Dečju bolnicu. Najčešći razlog ovakvog ishoda su neki udruženi faktori, a ovo su odlični rezultati, jer je to manje od jednog promila, objašnjava dr Dobrić.

Borba za život svakog prevremeno rođenog deteta je teška, ali dr Dobrić ističe da se zaposleni koji rade ovaj težak posao prepuštaju emocijama samo kada vide da je bebica izlečena, da je porasla, da ima 1.200, pa 1.800 grama.

Onda oni počinju da prave poze dok spavaju, da se smeju u snu. I tada se pojavljuju emocije, kada prođe kriza. U porodilištu radim 35 godina i dešava mi se da nekadašnje prevremeno rođene bebe dolaze sada kao majke i očevi. U tome je lepota ovog našeg posla. Mi ugrađujemo sebe u ta malena bića, zaključuje dr Dobrić.

LJ. Petrović