SP DANSKA NEMAČKA Jordović: Za nacionalni dres svim srcem
Naša utakmica sa Rusijom je meč rekao bih dvostrukog pritiska.
Prva utakmica koju reprezentacija igra na velikom takmičenju uvek nosi poseban pritisak i nervozu, ovog puta uvećanu i razmišljanjem o važnosti bodova. Kao što je poznato, sistem takmičenja je promenjen i biću slobodan da kažem prilagođen velikim reprezentacijama, jer gde nema “nokaut” faze, verovatnoća za iznenađenja se svodi na minimum. Logično je predpostaviti da su reprezentacije Francuske i Nemačke favoriti za prva dva mesta u grupi A, a da se treća reprezentacija koja ide u drugi krug traži u trouglu naših rukometaša, Rusije i Brazila.
Podela bodova 30-30, 16-16! Iako su Rusi imali poslednji napad i selektor Kokšarov tajm-aut, na osam sekundi do kraja, mislim da mi imamo više razloga da žalimo za pobedom. Početak utakmice je obeležio naš odličan napad na Rusku odbranu 5-1 i rezultat tako dobrog napada je naše vođstvo 6-3 u 10. minutu. Tek promena odbrane u 6-0 i zamena Gramsa sa Kirajevim na golu, donela je povratak reprezentaciji Rusije u rezultatski egal. Sem u nekoliko navrata kada smo probali 5-1 odbranu, uglavnom smo forsirali 6-0 odbrambenu formaciju, u kojoj je selektor Peruničić konstantno menjao Obradovića sa jednim od bekova. Bilo je vidljivo u prvom poluvremenu da smo se teško prilagodili neuobičajenom sudijskom kriterijumu, jer su Norvežani dosudili čak 9 sedmeraca u korist ruskog tima. Na svakom velikom takmičenju sudije dobijaju neki cilj, izgleda da je ovog puta to oštriji kriterijum kod dosuđivanja kaznenog udarca. Kao i start meča, odlično smo iskoristili period sa igračem više u uvodnim minutima drugog poluvremena. Poveli smo sa velikih 23:19, što je bilo i najviše vođstvo jednog tima. To je bio možda momenat kada je utakmica mogla da se reši u našu korist. Na našu nesreću, nismo to prepoznali, olako smo gubili situacije 1 na 1 u odbrani i nismo imali potrebnu gustinu i pomaganje (mišljenja sam da nam je ovo bio i najveći problem tokom čitavog meča). U tim momentima su Rusi ponovo zaigrali 5-1, ali smo mi počeli tražiti individualna i ishitrena rešenja i omogućili im da sa nekoliko kontranapada smanje naše vođstvo. Velika neizvesnost je obeležila završnicu utakmice. Rusi u gotovo izgubljenoj poziciji prelaze u duboku 4-2 odbranu. Tada se videlo koliko je važno iskustvo na velikim takmičenjima a koje naši momci tek treba da stiču. Par ishitrenih rešenja i ispustili smo šansu za 2 velika boda.
Ono što me raduje je motiv, želja i pristup svih igrača, igraju onako kako i treba za nacionalni dres-svim srcem. Odbrana mora i može bolje, biće onda lakše i golmanima.
Nema vremena za tugovanje, čekaju nas ubrzo vladari rukometne planete Francuzi.
Iz stručnog ugla: Master sporta, EHF Master coach, Vladan Jordović
