Građani i privreda dužni 20 milijardi evra

To je 2,5 odsto više nego koncem 2017. Kako je godina počela, tako se i zaršila: građani su se zaduživali više, a privreda manje. Rast po proseku su gotovo pa pogodili preduzetnici. A evo kako to sve izgleda u brojkama.

Velike kompanije, odnosno pravna lica, kako ih vodi Kreditni biro Udruženja banka Srbije, završile su godinu uz dug od 1.351,64 milijardu dinara. To je 2,9 odsto manje nego u 2017. Privrednici i banke rešavali su  NPL-ove, a i finansiranje privrede je kod nas išlo putem investiranja i raznih programa direktno više nego preko bankarskih kredita. Zajedno s padom kredita smanjila se i docnja. Pre gotovo godinu je bila 11,1 odsto, a poslednjeg dana 2018 – 6,9 procenata.

Preduzetnici su tu 2017. završili sa zaduženjem od 48,48 milijardi dinara, a prošlu uz dugovanja od 49,62 milijardi i rast od 2,4 odsto. Oni  manje kasne i s izmirivanjem obaveza i docnja je s 11,2 odsto pala na 6,2.

Taj mršav skor popravili su građani. Tu je lane rast bio 11,2 odsto, a ukupan dug 962,52 milijarde dinara. Već po tradiciji, najviše su rasli gotovinski krediti – 22,2 odsto i 2018. smo završili sa sumom od 400,09 milijardi dinara tih zajmova. Tek oko četiri milijarde beže im stambeni zajmovi uz sumu od 403,97 milijardi dinara, ali uz znatno skromniji rast od 5,6 odsto. Pad od 0,3 odsto beleže krediti za refinansiranje, sa sumom od 84,96 milijarde dinara. Najmanja je suma zaduženja kod potrošačkih kredita – 11,84 milijardi dinara uz 22 odsto smanjenja.

O tome je li to mnogo ili malo međunarodni konsultant dr Aleksandar Vasiljević kaže:

– Ako uzmemo da nas ima sedam miliona, zaduženje je 2.800 evra po glavi stanovnika – navodi on. – To nije mnogo, i ne očekujem da se to u narednom periodu poveća. Malo je građana koji mogu da se zaduže na duže staze jer ih mnogo radi na određeno vreme ili u sličnom statusu. S obzirom na to da nam najavaljuju novu krizu, biće dobro da taj nivo zadržimo u godinama koje dolaze.

Dugovanja građana po osnovu minusa na tekućem računu, odnosno kreditnih kartica, zanimljiva su. Suma dozvoljenog prekoračenja je 5,08 milijardi dinara. U docnji je 235.617 računa, a u procentima to je devet odsto. Lane je u docnji bilo 11,4 odsto. Kod kartica u 2018. bilo je 1.248.706 izdatih kreditnih kartica. Njima je odobreno da iskoriste sumu od 87,77 milijardi dinara, ali su potrošili samo 33,91 milijarde, uz docnju od 13,7 odsto, što je poboljšanje prema 2017, kada je to bilo 15,1 odsto.

Koliko će ograničenje roka vraćanja stambenih kredita na osam godina, koje, po odluci Narodne banke Srbije, važi od ove godine, promeniti politiku banaka i interesovanje za druge kredite sem gotovinskih, ostaje da se vidi.

Kao i obično, građani su najažurniji kod vraćanja kredita. Tu je docnja sa 4,6 odsto pala na 3,1 u roku od pomenute godine. Banke očigledno dobro procenjuju mogućnost na rok duži od 60 dana. Ove godine očekuju se stabilan kurs dinara, niska inflacija i ne očekuje se rast kamata. Klijenti koji se odluče za zaduživanje ne treba da očekuju veće turbulencije. Odnosno banke ne bi trebalo da u nekoj znatnijoj meri menjaju kreditnu politiku koju su vodile prošle godine. Koliko će to pogodovati klijentima, ostaje da se vidi.

D. Vujošević