TEMA DNEVNIKA Na poternicama 25 ili 1.200 državljana Srbije?

On je uhapšen 5. januara prilikom kontrole na prelazu Rača, na ulazu u BiH.

Istovremeno, u Beču čeka izručenje Srbiji Stefan Vilotijević (23), koji je ranjen 21. decembra prošle godine u pucnjavi u kojoj je ubijen Vladimir Roganović. Tek nakon toga je otkriveno da je za Vilotijevićem Srbija raspisala poternicu. On je prekjuče, uz kauciju od 20.000 evra, pušten iz pritvora i biće na slobodi do izručenja Srbiji.

Koliko je tačno državljana Srbije na Interpolovim poternicama javnosti nije poznato. Po nekim nezvaničnim podacima, na poternici Međunarodne organizacije kriminalističke policije – Interpol, koja važi u 190 zemalja, nalazi se 25 srpskih državljana, od kojih 21 na crvenoj a četiri na žutoj. 

Broj srpskih državljana čije se hapšenje traži, smatraju mnogi, daleko je veći. Naime, u tu brojku nisu uračunati naši državljani čije hapšenje traži Hrvatska. Po nezvaničnim informacijama, od poternica s Banskih dvora strepi najmanje 1.200 Srba.

Na crvenoj poternici najviše se za srpskim državljanima traga zbog organizovanog kriminala, ubistva, terorizma, pljački, zločina protiv čovečnosti... Zbog tih dela ceo svet traga za 20 muškaraca i jednom ženom. Radi se o Slobodanki Tošić, bivšoj misici BiH, koja je osuđena za saučesništvo u ubistvu ozloglašenog kriminalca Đorđa Ždralea 13. aprila 2006. godine u Istočnom Sarajevu. Bivša misica se dovodi u vezu s kriminalnom grupom Darka Eleza, koji služi devetogodišnju zatvorsku kaznu u Beogradu zbog ubistva i pljačke.

Sud BiH je nju 2. marta 2016. godine osudio na 2,5 godine zatvora zbog toga što je bila članica udruženog zločinačkog poduhvata i saučesništva u pokušaju ubistva Ždralea. Ona je kaznu izdržavala u olakšavajućim okolnostima, u kućnom pritvoru u Han Pijesku, odakle je, navodno, i pobegla.

Zbog dvostrukog ubistva koje je pre više od deset godina uzdrmalo jug Jadrana još se traga za Komnenom Čpajkom iz Brodareva. On se sumnjiči da je ubio Lazara Draškovića i njegovu prijateljicu Maju Janković u budvanskom naselju Lazi. 

Iako su mediji pretprošle godine objavili da je u Nemačkoj uhapšen Ivan Milovanović, za kojim se traga pod sumnjom da je član „Pink Pantera”, on je i dalje na crvenoj poternici. Za Milovanovićem se traga zbog pljačke u Limasolu 10. decembra 2012.

Zbog posredovanja u nezakonitoj prodaji stanova iz fonda Vlade Srbije, na Interpolu je i Mirjana Marković, udovica Slobodana Miloševića, međutim, njena je poternica nevidljiva, objašnjeno je medijima.

Kada je reč o žutim poternicama, na njima su četiri osobe, a među njima je i Barbara Vitez (16). Podsetimo, radi se o devojčici iz Sente koja je 25. novembra prošle godine nestala na mostu na Tisi. 

Inače, kada se Srbija uporedi sa zemljama u regionu, nismo najgori ako uzemo u obzir koliko naših državljana ima na Interpolovoj crvenoj poternici. BiH ima njih 106 na crvenoj poternici, Bugarska 60, Crna Gora 13, Hrvatska 19...

Kada se kriminalcima ili običnim građanima gubi svaki trag, kad postanu nedostupni sudu i policiji, ili rodbina prijavi nestanak, u akciju stupaju operativci MUP-a Srbije. Preko svojih područnih jedinica taj odsek Kriminalističke policije reaguje i privodi „licu pravde”, odnosno pronalazi nestala lica. Odeljenja za potrage postoje pri svakoj policijskoj upravi. Služba reaguje po zahtevu suda, policije i građana.

Poternica, koja se raspisuje po naredbi suda, sadrži lične podatke traženog i kvalifikaciju dela zbog kojeg se izdaje, kao i meru koja se preuzima. Sud može, ali ne mora, da odredi pritvor za traženo lice, predočavaju iz MUP-a Srbije.

Procedura je sledeća: na osnovu saglasnosti suda, područna policijska uprava zahtev dostavlja MUP-u, odakle se dalje prosleđuje nacionalnom Interpolu u Beogradu, koji se, na osnovu saglasnosti Ministarstva pravde i njihove ocene, obraća bazi Interpola u Lionu.

Odsek za potrage se bavi i pronalaženjem nestalih lica. S obzirom na to da nestaju ljudi raznih godišta, profesija, zdravstvenog stanja... broj je popriličan. U policiji naglašavaju da nisu svi nestanci isti.

– Beže svi – prenosi jedan inspektor. – Nema pravila. Beže deca, odrasli, najčešće duševno oboleli, beže ljudi lošeg materijalnog stanja, beže dužnici.

Postoji pet boja Interpolovih poternica, a svaka označava i njihovu sadržinu:

- crvena je najpoznatija, a raspisuje se za počiniocima najtežih krivičnih dela, koji     moraju da budu uhapšeni i isporučeni.

- žuta predstavlja međunarodnu objavu za pronalaženje nestalih lica.

- naranyastom se upozoravaju policija, državne službe i internacionalne organizacije     o potencijalnim opasnostima (bombe...)

- plava je obaveštenje o prikupljenim podacima o beguncu ili njegovim kriminalnim     aktivnostima.

- zelena se raspisuje da bi se dobila obaveštenja ili dala upozorenja o bivšim     osuđenicima za koje se sumnja da mogu počiniti krivično delo u drugim zemljama.

- crna se raspisuje za identifikaciju leševa.

Kad je reč o „nestanku” dužnika, naglašava da ljudi koji u poslovanju imaju probleme, koji se prezaduže, neki put beže od peverilaca, neki put od zakona, a nekad i od jednog i od drugog.

Osim policije, poternice rasposuju i sudovi. Kako „Dnevnik” saznaje, prosečan broj sudskih naredbi za izdavanje poternice tokom godine u Višem sudu u Novom Sadu je dvadesetak.

Inače, izdavanje poternice može se narediti ako je okrivljeni, protiv koga je pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, u bekstvu, a postoji naredba za njegovo dovođenje ili rešenje o određivanju pritvora, rekli su nam ranije u Višem sudu u Novom Sadu. U tom slučaju izdavanje poternice naređuje sud pred kojim se vodi krivični postupak.

Izdavanje poternice narediće se i u slučaju bekstva okrivljenog iz zavoda u kojem izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode, ali tada naredbu o izdavanju poternice donosi upravnik zavoda.

Izdavanje poternice zbog bekstva okrivljenog u toku krivičnog postupka uslovljeno je određenim zakonskim uslovima. Prvi se odnosi na vrstu krivičnog dela (dela koje se gone po službenoj dužnosti), a drugi – na postojanje određenih sudskih odluka (postojanje naredbe za dovođenje okrivljenog ili rešenja o određivanju pritvora).

Izdavanje poternice zbog bekstva okrivljenog je fakultativno, što znači da sud može odlučiti da umesto poternice upotrebi neko drugo sredstvo radi obezbeđivanja prisustva okrivljenog, dok je izdavanje poternice zbog bekstva osuđenog iz zavoda u kojem izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode obavezno.

U oba slučaja, poternica se dostavlja organima policije radi izvršenja. U daljem postupku, poternicu sprovodi policija nadležna po mestu suda pred kojim se vodi krivični postupak, odnosno zavoda iz kojeg je pobeglo lice na izdržavanju krivične sankcije.

Na osnovu Krivičnog zakonika, krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine. U slučaju zastarelosti izvršenja kazne, izrečena kazna se ne može izvršiti kada protekne tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine.

U oba slučaja se radi o relativnoj zastarelosti. Kada je u pitanju apsolutna zastarelost, potrebno je da protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne kao i za zastarelost krivičnog gonjenja. U oba slučaja se primenjuju pravila vezana za tok i prekid zastarelosti.

Na poternicama Interpola raspisanim po nalogu srpskih sudova, koje su ponovo vidljive policijama država njegovih članica, ima ukupno 16 Albanaca osumnjičenih za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, dok će poternice za Ramušom Haradinajem i Hašimom Tačijem, iako su sve vreme u sistemu, za sad ostati „nevidljive”.

M. Bozokin

D. Nikolić