Sudovima nedostaje 200 sudija

Oglas je raspisan i za izbor po četiri sudije u Vrhovni kasacioni sud i Upravni sud.

Sedam osnovnih sudova primiće 11 novih delilaca pravde, a Privredni sud u Užicu jednog.

Nedostatak sudija godina muči domaće pravosuđe. Procenjuje se da ih u ovom trenutku nedostaje oko 200, najviše u osnovnim i višim sudovima.

Da bi se problem manjka sudija prevazišao, redovno se raspisuju oglasi. Na samom kraju protekle godine Visoki savet sudstva je na svojoj veb stranici saopštio da je 26. novembra okončao postupak o izboru sudija i predlogu kandidata za sudije koji se prvi put biraju. Oglas je bio objavljen  23. februara prošle godine.

Za njih je Visoki savet sudstva 13. i 14. juna  2018. organizovao polaganje ispita za proveru stručnosti i osposobljenosti za sudije koji se prvi put biraju.

Ispiti su, zbog velikog broja kandidata,  održani u hali “Beogradskog sajma”.  Prvog dana ispit je polagalo 353 kandidata koji su podneli prijave  za prekršajne  sudove, a narednog je na testu bilo 719 kandidata koji konkurisali za osnovne sudove.

Tokom ispita za tužilačke pripravnike, koji je održan 29. maja prošle godine, direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić je istakao da je reč o odluci Ministarstva pravde da raspiše konkurs za prijem pripravnika u sudovima i tužilaštvima širom Srbije. 

– Pripravnički staž traje dve godine i za to vreme pripremaće se i u praksi za polaganje pravosudnog ispita, pohađanje Pravosudne akademije i ulazak u pravosuđe Srbije kroz prvu sudijsku, odnosno tužilačku funkciju. Reč je o 58 sudova – osnovnih, viših i privrednih – koji ukupno primaju 121 pripravnika i 16 tužilaštava – osnovnih i viših – koja ih primaju 39 – naveo je tada Vujić.

Kandidatima je bilo dozvoljeno da apliciraju za mesto sudijskog pripravnika u više sudova pa je tako za sudijske pripravnike konkurisalo čak 500 kandidata. To je prvi put da se u pravosuđe Srbije istovremeno prima toliki broj kandidata, a to je ujedno i prvi put da se kroz jedinstveno testiranje kandidata primaju pripravnici.

Broj „nedostajućih” delilaca pravde, kako se nezvanično saznaje, utvrđen je nakon pojedinačne analize rada svakog suda i broja sudija u njemu. Na osnovu dostavljenih podataka, izborni članovi najvišeg sudskog tela su, na osnovu priliva predmeta, utvrdili kojem sudu nedostaju sudije, i koliko. Upoređujući te podatke i one od sredine 2014. godine, stanje u srpskim sudovima, kada je reč o broju upražnjenih sudijskih mesta, nije se mnogo promenilo. I tada je u sudovima širom Srbije nedostajalo oko dve stotine sudija, a najveći „deficit” delilaca pravde i tada je bio u osnovnim sudovima. Doduše, nešto manji nego sada – oko 160.

Razlog nepopunjavanja upražnjenih sudijskih mesta, predočavaju u najvišem sudskom telu, leži u mnogobrojnim zakonskim procedurama i pravilnicima koji moraju da se poštuju prilikom odabira kandidata za sudije. Njihov izbor predstavlja dug i kompleksan postupak, koji je regulisan Zakonom o sudijama, Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira. 

Osim toga, izbor sudija reguliše i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda. Broj sudija u sudovima se konstantno menja te sam postupak izbora nije moguće obaviti jednim oglašavanjem. Stoga Visoki savet sudstva periodično oglašava izbor za sudije određenih sudova i sprovodi navedeni postupak, istovremeno sprovodeći i ostale aktivnosti koje su u nadležnosti Saveta, navode u toj sudskoj instanci. 

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević podsetila je ranije na to da, po funkcionalnoj analizi reforme pravosuđa, koju je 2013. godine uradila Svetska banka, a koju, po njenim saznanjima, vlast primenjuje iako za to nije doneta formalna odluka – u Srbiji nema manjka sudija. U pomenutoj analizi i na osnovu nje datim preporukama, napominje Dragana Boljević, navodi se da bi trebalo preraspodeliti sudije i sudsko osoblje iz onih sudova u kojima ima manje predmeta u one u kojima je njihov broj veći. 

Ukazujući na problem manjka sudija, predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević je više puta isticao da se i dalje traga za najboljim modelom izbora sudija.

– Magična formula za izbor sudija ne postoji – naglašava je Milojević. – Ostaje da se vidi u kojem pravcu će ići izmene Ustava i da li će se izbor sudija i predsednika sudova približiti evropskim standardima.

M. Bozokin