Tema „Dnevnika”: Krijumčarenje dizela obeležilo proteklu godinu

Gorivo se najčešće krijumčari brodovima na Dunavu, koji ulaze i izlaze iz naše zemlje, ali i kamionima s cisternama, govore podaci Uprave carina.

Zbog šverca goriva na Dunavu budžet Srbije godišnje gubi više od 100 miliona evra. Tako je poslednjeg dana 2018. godine osujećeno veliko krijumčarenje nafte na ovoj reci. Carinici su kod Velikog Gradišta, sprečili krijumčarenje skoro 5.000 litara nafte na brodu koji je Dunavom prolazio kroz Srbiju. Prekršaj je otkriven posle ponoći na brodu koji je plovio pod austrijskom zastavom, odnosno na šlepu koji je vukao za sobom. Brod se iz Ukrajine uputio ka Mađarskoj, gde je trebalo da ostavi šlep na remontu.

Kako navode u Upravi carina, sporno je bilo oko 5.000 litara neprijavljene nafte koja je otkrivena u tri tanka na šlepu.

Ukrajinskom mašinisti sa šlepa izrečena je kazna od 283.000 dinara, kao i protivvrednost pogonskog goriva u iznosu od 282.617 dinara, ali i iznos uskraćenih uvoznih dažbina u iznosu od 411.465 dinara. Time se u budžet Republike Srbije slilo skoro milion dinara.

Samo desetak dana ranije, 21. decembra, na dunavskoj ispostavi Veliko Gradište carinici su otkrili četiri tone sakrivene nafte. Reč je o sumi od oko pola miliona dinara, kao i gotovo 400.000 dinara na ime neplaćenih uvoznih dažbina, carine, PDV-a i akciza, što su sredstva koja se direktno slivaju u državni budžet.

Krajem oktobra, kod Kovilja na Dunavu, sprečen je pokušaj krijumčarenja 2.400 litara nafte preuzete s jednog stranog broda. U popodnevnim časovima kod sela Gardinovci u Južnobačkom okrugu carinski službenici su uočili dvoje ljudi kako, vukući baržu za čamcem, prilaze brodu. Nakon nekoliko minuta otvorena barža, vidno natovarena gorivom, počela je da se udaljava od broda, ploveći uzvodno. Zbog nepristupačnosti terena carinici su kopnom pratili krijumčare, krenuvši ka  mestu kuda se čamac sa baržom uputio. Međutim, kada su u šipražju kraj obale pronašli baržu, čamca i krijumčara više nije bilo. Kontrolom barže ustanovljeno je da se u njoj nalazi čak 2.400 litara nafte, a pronađena je i oprema za njeno pretakanje, među kojom i plastična burad od 1.000 litara, creva i pretakalica.

Suzbijanje svih vidova krijumčarenja, kako na kopnu tako i na vodi, jedna je od prioritetnih aktivnosti Uprave carina. Zaplene goriva su razultat redovnih carinskih kontrola na rečnim graničnim prelazima i akcija specijalizovane rečne ekipe Uprave carina, koja je vrhunski obučena i opremljena sa pet čamaca – tri patrolna i dva desantna. Oni su u svakom trenutku spremni da se na reci uhvate u koštac sa švercerima svih profila.

Krijumčari na rekama rade u manjim grupama, ali su izuzetno organizovani, imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela, pa čak i specijalne cevovode postavljene na dnu korita reke kojim gorivo prebacuju s brodova na obalu. Oni koriste radio i mobilnu vezu i uz  pomoć te opreme lako mogu da špijuniraju komunikaciju Uprave carina i MUP-a.

Najveći „ulov” 155 tona

Najveći „ulov” goriva, u godini za nama, zabeležen je jula meseca, kada je sprečen šverc 155 tona nafte transportovane u pet cisterni za jednog uvoznika iz Kragujevca. Prema podnetoj dokumentaciji, u tim cisternama se nalazio organski rastvarač, na koji se ne plaćaju dažbine. Ovaj uvoznik je lažnim predstavljanjem robe oštetio državni budžet za skoro deset miliona dinara. Slučaj je zahtevao ozbiljnu istragu, te su u njegovom rasvetljavanju, osim carine i policije, bile uključene i ovlašćene laboratorije iz Beograda i Novog Sada koje su analizirale uzorak robe iz cisterni.

Prema podacima Uprave carina na Dunavu ima više takvih grupa čije se delovanje sada već može uporediti s gusarenjem.

Nekoliko je šema pretakanja goriva, a najčešće se to radi na vodi, bez pristanka na obalu. Na primer, brod pun goriva koji kreće iz Ukrajine je u međunarodnim vodama kod luke Prahovo i kreće se severno. U narednih 200 kilometara, između Srbije i Rumunije, ovo plovilo sa stranom zastavom zapravo je svojevrsna plutajuća ambasada, te je i komplikovanija kontrola.

Ulazna revizija ovog broda u našu zemlju radi se tek kod Velikog Gradišta. Ali plovilo puno goriva ne ide do te tačke.

U međuvremenu spušta se domaći brod koji regularno plovi desnom stranom Dunava u našim vodama i nalazi se s kolegom iz Ukrajine negde na sredini puta između Velikog Gradišta i Prahova. Tu pretaču naftu, završavaju posao, okreću se i vraćaju - svako u svoju zemlju - objašnjavaju u Carini i otkrivaju da postoji sumnja i da su u mnogim plovilima već na brodogradilištima u toku izgradnje pravljeni tajni bunkeri koji služe za šverc.

Nije nepoznata ni metoda postavljanja cevovoda pod vodom u pojedinim delovima toka Dunava, kako bi se nafta što lakše i neprimetnije krijumčarila.

Šverc nafte na Dunavu može da se spreči samo boljom povezanošću i zajedničkim akcijama svih službi – tržišne inspekcije, granične i rečne policije, Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kao i Poreske uprave.

Za razliku od 2017. i 2016. godine kada su cigarete bile popularnije za krijumčarenje, prošle godine je to, možemo zaključiti, bila nafta.

D. Nikolić