Tema „DNEVNIKA”: Krijumčareni automobili u delovima završe na otpadu

Svi se terete za krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela i teška krađa. Naime, sumnja se da su kao organizovana kriminalna grupa od 30. aprila do 24. decembra bavili krađom automobila u Beogradu i Nišu i potom ih rasturali u delove radi dalje prodaje. Za sada se sumnja da su tako ukrali 33 automobila srednje i visoke klase (“škode”, “volksvagene” i “fiate”), koje su u nekoliko garaža na području sela Mojsinje u okolini Čačka, rasturali u delove i prodavali na svojim auto otpadima, prodavnicama auto delova i auto servisima, navelo je tužilaštvo.

Krađe automobila, na žalost, deo su naše svakodnevnice. U Evropskoj uniji godišnje se, po nezvaničnim podacima, ukrade gotovo 1.200.000 automobila. Od toga se pronađe otprilike 800.000. Žrtve krađa vozila u Evropi su zaštićene, jer su gotovo sva vozila pokrivena kasko osiguranjem pa njihova krađa može izazvati samo neugodnost.

Po podacima Interpola i Europola, centri auto-mafije na Balkanu su Beograd, Novi Sad, Šabac, Sarajevo, Banjaluka, Bijeljina, Podgorica, Priština, Sofija, Skoplje, Split i Zagreb.

U našoj policiji predočavaju da kriminalne grupe iz Srbije motorna vozila i motocikle velike vrednosti kradu na teritoriji EU, nakon čega ih krijumčare i uz falsifikovana dokumenta prodaju u Srbiji i zemljama u okruženju. Izvršioci biraju vozila koja nemaju ugrađene savremene sisteme zaštite od krađe i nalaze se na mestima pogodnim za izvršenje dela.

Zabeleženi su slučajevi da izvršioci, uz korišćenje falsifikovane lične dokumentacije, iznajmljuju vozila u rentakar agencijama u Srbiji, ali i u zemalja EU. Odatle ih dovoze u Srbiju, gde se izrađuje falsifikovana dokumentacija na osnovu koje se vozila prodaju trećim licima.

U studiji MUP-a Srbije „Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala” navodi se da je učestala pojava da se vozila iznajmljena u rentakar agencijama prodaju vlasnicima auto-otpada, uz dogovor da se, po rasklapanju vozila u delove, prijavi krađa, radi tzv. skidanja s osiguranja.

Jedan od modusa falsifikovanja identifikacionih podataka na samom vozilu je tzv. radiranje, odnosno mehaničko brisanje i menjanje pojedinih slovnih i brojnih oznaka, kao i kompletno umetanje brojeva šasija i motora. Kod ukradenih vozila registrovanih u Srbiji oznake brojeva šasije i motora se prilagođavaju postojećim dokumentima koja odgovaraju vozilu iste marke i tipa i kao takva se dalje registruju.

Kada su u pitanju ukradena vozila s inostranim registarskim oznakama, identifikacione oznake se menjaju prema falsifikovanoj inostranoj dokumentaciji koja se u Srbiji i susednim zemljama prilaže uz zahtev za registraciju vozila uvezenih iz inostranstva (inostrani računi, inostrane saobraćajne dozvole, polise osiguranja, lične karte, registarske tablice).

Ta kriminalna aktivnost povezana je i s utajom, prevarom, pranjem novca, ali može biti sprovedena i u cilju izvršenja drugih krivičnih dela, kao što su ubistva i razbojništva, kažu u policiji.

Deo kradenih vozila se, nakon falsifikovanja brojeva šasije i motora, ili uz pomoć falsifikovane dokumentacije, prodaje u Srbiji. Vozila starije proizvodnje i u lošijem stanju se uglavnom rasklapaju i prodaju u delovima na legalnim i ilegalnim auto-otpadima, auto-pijacama, ali i putem oglasa i interneta.

Policija je predočila da u Srbiji deluje više kriminalnih i organizovanih kriminalnih grupa koje su specijalizovane za krađu  određenih tipova vozila i čiji su članovi povezani i sarađuju s drugim kriminalnim grupama u zemlji i u regionu. Zabeleženi su slučajevi da specijalizovane kriminalne grupe iz zemalja u okruženju dolaze u Srbiju radi tih krivičnih dela. Te grupe su mobilne, linijski organizovane, s tačno određenim ulogama članova u grupi (tipovanje, nabavka i izrada alata, krađa vozila, odvoženje vozila, iznajmljivanje garaža ili radionica, plasiranje ukradenih vozila, izrada falsifikovanih dokumenata, nabavka registarskih oznaka).

„Primetno je i da organizovane kriminalne grupe iz zemalja u regionu angažuju pojedince iz Srbije samo za otvaranje skupocenih motornih vozila specijalnim alatima. Element organizovanosti vezan je prvenstveno za krađu vozila inostranih proizvođača novijeg datuma (za koju su potrebni posebni alati i elektronski uređaji uz pomoć kojih se ta vozila mogu nasilno otvoriti i staviti u pogon), kao i za vršenje tih krivičnih dela u inostranstvu, gde se, između ostalog, obezbeđuje i jaka logistička podrška članovima OKG. Specijalizovane grupe za ta krivična dela uglavnom čine organizator i nekoliko stalnih članova, dok se ostali članovi regrutuju po potrebi”, ističe se u studiji MUP-a.

Vozila kradena na zapadnoevropskoj teritoriji se preko Mađarske i Hrvatske dovoze u Srbiju. U zavisnosti od starosti i kvaliteta, vozila kradena u Srbiji ili zapadnoevropskim zemljama odvoze se u različitim pravcima, pri čemu se ona novije proizvodnje krijumčare ka zemljama u okruženju ili se odvoze u istočnoevropske zemlje.

Ranijih godina Srbija je bila tranzitno područje za krijumčarenje vozila ka Bliskom istoku, ali je ta ruta sve manje aktuelna zbog ratnih sukoba na tom području.

Zbog mobilnosti i dobre povezanosti specijalizovanih grupa, rasvetljavanje tih krivičnih dela je otežano. Izvršioci odlaze s lica mesta u druge gradove ili napuštaju teritoriju Srbije, često pre nego što oštećeni prijavi krađu vozila. Zbog protoka vremena od trenutka izvršenja dela do pronalaska vozila, često se ne mogu izuzeti tragovi podesni za identifikaciju izvršilaca. Nedostatak softverskih rešenja kod pojedinih aplikacija u smislu povezivanja s elektronskim čitačima registarskih oznaka je od značaja za otkrivanje i rasvetljavanje tih krivičnih dela.

M. Bozokin

D. Nikolić

Foto: MUP Srbije