SINIŠA MALI Veće plate i standard stižu i u novoj godini
Želeo bih da mi ministar finansija pred početak Nove godine kaže da će rasti plate i penzije, odnosno da će standard biti veći.
Baš to ja mogu da saopštim građanima Srbije - tako je na pitanje o tome kakva bi ga čestitka od ministra finansija, a da on nije na toj funkciji obradovala, odgovorio u novogodišenjem intervjuu za “Dnevnik” prvi čovek srpskih finasija Siniša Mali.
Na čemu temelje takva obećanja?
- Srbija se razvija, privredni rast ove godine biće oko 4,4 odsto i po tome smo među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi. Svakako je dobra vest i to što se smanjuje stopa nezaposlenosti, koja je nikad niža i iznosi 11,3 odsto. Naravno, to je još uvek visoka stopa i smanjivaćemo je, ali pre samo nekoliko godina ona je iznosila 26 procenata, pa je napredak i više nego očigledan. Budući da je izvesno da će se i narednih godina otvarati nove fabrike sigurno je da će stopa nezaposlenosti nastaviti da pada. Među dobrim trendovima, svakako, treba pomenuti i to da već treću godinu imamo suficit u budžetu. Visoki deficiti, koje smo beležili do pre nekoliko godina su prošlost. To prati i pad javnog duga, koji se spustio na nivo od 54,1 odsto BDP, a pre četiri godine bio je na nivou od 77-78 odsto.
Sve je to rezultat reformi koje je započela prethodna vlada i koje su rezultirale fiskalnom konsolidacijom. Krajnji rezultat su veće plate u javnom sektoru i penzije, i to će biti između sedam i 12 odsto. Od 2019. godine minimalna zarada biće 27.000 dinara i približavaće se u narednom periodu potrošačkoj korpi. Ova Vlada je napravila stabilnu osnovu za razvoj Srbije. Tu su i sredstva za nove investicije. Samo da pomenem gradnju Moravskog koridora, put Beograd-Zrenjanin i puteve Ruma-Novi Sad i Šabac – Loznica, pa obilaznicu oko Beograda, za šta je novac već obezbeđen. Moram da naglasim da naš osnovni cilj za 2019. godinu ostaju niža stopa nezaposlenosti i veće plate. S planiranim povećanjem plata naredne godine one će biti 460 i 470 evra.
Koko biste u par reči opisali budžet za 2019?
- Budžet je realan, uravnotežen i ima jaku razvojnu i socijalnu komponentu. Tu je spakovano 35 milijardi dinara za veće penzije, 33 milijarde dinara za povećanje plata u javnom sekotru i 220 milijardi dinara za investicije. Imamo još par miliona evra investicija koje nisu ušle u budžet jer su pregovori u toku. Naglasio bih da smo usvojili niz mera koje treba da povećaju konkurentnost srpske privrede, odnosno da joj obezbede više sredstava.
S Vojvodinom nikad bolje
Moram da naglasim da s Vladom Vojvodine sarađujemo veoma dobro. Sve što su predložili za 2019. su i dobili. Otvaraju se nove fabrike u pokrajini, Tehnološki park u Novom Sadu. Za tu namenu je već obezbeđen novac u budžetu.Pomažemo i glavni grad Vojvodine kao prestonicu kulture.
Tu bih izdvojio ukidanje naknada za nezaposlenost na teret poslodavaca. To je istorijski potez jer su smanjena opterećenja na zarade. Kritičari kažu da je to malo, a ja kažem da je to prvi korak koji pokazuje da Vlada ide u smeru smanjenja opterećenja na plate, a to malo smanjenje je 12 milijardi dinara više za privredu. Tu bih još svrstao i novi zakon koji reguliše naknade jer su svi ti nameti sada na jednom mestu, četiri su ukinute, a za preostale će se smanjivati osnovice. Ove odluke nismo doneli, kako se kaže, napamet. Naprotiv, meni je kao ministru bilo jako bitno šta bi odgovaralo privredi i zato smo se konsultovali s Privrednom komorom Srbije, Savetom stranih investitora, Američkom privrednom komorom, Unijom poslodavaca Srbije, Socijalno-ekonomskim savetom.
Fisklani savet je imao primedbe na to kako je državna kasa za 2019. komponovana?
- Veoma cenim sve članove Saveta. Drago mi je što su rekli da je budžet uravnotežen i da sve što je u njemu realno možemo i da ostvarimo. Doneli smo budžet koji nam je dao priliku da definišemo dugoročnu viziju razvoja zemlje. Fiskalni savet se složio s povećanjem penzija, ali ne i plata u javnom sektoru. Međutim, ovo potonje znači veće plate za medicinske sestre, doktore, prosvetu, profesore, učitelje, ustanove socijalne zaštite. Povećanjem njihovih zarada građani će dobiti kvalitetnije usluge u tim sektorima, a oni će se lakše odlučivati da ostanu u Srbiji i ne odu da rade u inostranstvo. Čuo sam i primedbu da je rasterećenje privrede za 12 milijardi dinara malo. Zašto to onda već neko nije uradio prethodnih godina? U 2019. godini ćemo s Fiskalnim savetom i privrednicima razgovarati o tome kako da u 2020. godini uvedemo još olakšica da bi povećali konkurentnost privrede. Proces fiskalne konsolidacije je trajao tri godine i danas su rezultati vidljivi. Sada idemo ka tome da obezbedimo stabilne stope rasta. Zato mere koje se donose moraju da budu primenjive na duži rok, a bez šokova i iznenađenja. Privreda ima obezbeđen stabilan kurs, nisku inflaciju i stabilne javne finansije. To je okvir za razvoj.
Nedavno ste znatno smanjili spoljni dug. Hoće li se to nastaviti u narednom periodu, odnosno hoće li biti zamene skupljih kredita za jeftinije?
- Mi smo 3. decembra otplatili 1,3 milijardi dolara starog duga i tako javni dug smanjili s 56,1 na 54,1 odsto učešća u BDP. Cilj je da to bude 50 procenata. Podsetiću vas i da je renomirana rejting agencija „Standard end Pur“ nedavno najavila da će Srbija imati bolji kreditni rejting naredne godine. To znači da će nam stope zaduživanja biti niže, što je odličan indikator jer tako postajemo još zanimljiviji za strane investitore i onda je realno da ih bude više. Ove godine imamo tri milijarde evra stranih investicija, odnosno Srbija je privukla 55 odsto svih tih ulaganja u regionu. Zahvaljujući tome ostvaren je veći priliv u budžet preko poreza i doprinosa.
Spremniji za krizu
U slučaju da se dogodi nova kriza, da li bi Srbija bila spremnija nego 2008. godine?
- Sećam se slogana- kriza je naša šansa. Međutim, ispostavilo se da nije tako. Srpska privreda je izvozno orijentisana i zavisi direktno od stranih investicija i globalnog okruženja. Budno pratimo šta se dešava na svetskom tržištu. Prilikom planiranja budžeta išli smo s povećanjem od samo dva odsto. Moglo je i više, ali doneli smo tu konzervativvnu odluku da bi, u slučaju da dođe do promena u spoljnom okruženju, mogli da reagujemo na odgovarajući način. Da smo tako razmišljali 2008. godine ne bismo imali rekordni javni dug već 2010.
Takođe, privreda može da očekuje i jeftinije izvore za zaduživanje. Nama su stope za obveznice denominovane u dinarima na pet, sedam i 10 godina pre samo par godina, odnosno 2014. godine, bile od 10 do 13 odsto, a sada se po navedenim hartijama za pet, sedam i 10 godina zadužujemo po prosečnim stopama od četiri do pet odsto To govori koliko se rizik ulaganja u Srbiju smanjio. Poređenja radi, na obveznice u evrima ročnosti pet godina u 2014. godini kamate su bile pet odsto, a ove godine je prosečna stopa na petogodišnje obveznice u evrima 1,8 odsto. Nastavićemo da vraćamo stare i skupe dugove. Srbija je ove godine prevremeno otplatila kredite s visokim kamatnim stopma.Otplaćen je u potpunosti dug prema Londonskom klubu poverilaca u iznosu od 150 miliona evra, zatim kredit prema Ruskoj federaciji u iznosu od 61 milion evra. Ukupno smo ove godine do sada prevremeno otplatili po osnovu kredita 247 milona evra kredita. U novembru i decembru prevremeno smo otkupili dinarske obveznice koje dospevaju u februaru 2019. godine. Tako smo imali dve uspešne baj bek aukcije na kojima je Srbija otkupila ukupno 20 milijardi dinara.
Reforma javnih preduzeća je nešto što se predugo pominje kao problem. Kakav je dalji plan?
- Reforma javnih preduzeća nam je jedan od prioriteta u budućnosti, ali moram da napomenem da i tu već imamo rezultate. Pogledajte samo septembarski izveštaj MMF-a. Oni su pohvalno ocenili ono što smo do sada uradili u EPS-u i JP “Srbijagas”. Pregled poslovanja javnih preduzeća u prethodnih 10 godina to potvrđuje. Ukupno 37 javnih preduzeća su imala gubitke od 36,2 milijarde dinara, a već u 2012. godini on se popeo na 69,2 milijarde dinara. Lane se ta suma gubitaka smanjila na 23,7 milijardi dinara. Imamo kompanije koje posluju pozitivno i dividendu uplaćuju u državnu kasu. Nažalost, imate pojedina preduzeća koja nigde u svetu ne posluju pozitivno i uvek ćete morati da ih dotirate, a to je pre svih železnica. Radićemo na tome da ta preduzeća budu efikasnija. Rezultati rada javnih preduzeća na neki način oslikavaju dobre performanse ekonomije u celini. Dobro je da prave kumulativnu dobit, a ne gubitke. Za nas to nije reforma koja čeka već je ona u toku.
Dušanka Vujošević