INTERVJU: Nemanja Marjanović, doktorand čuvenog američkog MIT-a

Osnovne i master studije završio na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je studirao molekularnu biologiju i eksperimentalnu biomedicinu. Stipendista je Hemofarm fondacije, koja svake godine stipendira najbolje studente medicinskih, farmaceutskih, tehnoloških, hemijskih i Fakulteta za fizičku hemiju.

Na poziv profesora Roberta Vajnberga koji je otkrio gene koji prouzrokuju maligna oboljenja, odlazi na MIT – Masačusetski tehnološki institut u Bostonu, SAD, proučava uzroke metastaze kod kancera dojke. Tamo je identifikovao ključne faktore koji su bitni za plastičnost ćelija tumora, kao i faktore koji su bitni za rezistentnost na terapiju i metastazu malignih ćelija.

Koliko je teško probiti se u vrhove naučnog sveta, polazeći iz male zemlje kao što je naša?

- Probiti se u vrh u bilo kojoj oblasti zahteva mnogo truda, rada, odricanja, motivacije, ali i sreće. U nauci je to teško, zato što je nauka u našoj zemlji, nažalost, i dalje u 20. veku, dok je jedan deo sveta uveliko u 21. veku. Takođe, nedostaje nam i praktična strana. Srećom, imamo ustanove poput Petnice u kojima mladi mogu da dobiju praksu i da nauče kako se stečeno znanje primenjuje. Trenutno sam na studijama na Harvardu/MIT, gde sigurno ima još 10 do 15 ljudi iz Srbije, tako da nije nemoguće, ali je potrebno mnogo rada i truda.

Na koji način naši studenti mogu da plivaju u tokovima savremene nauke? Brišu li se granice zahvaljujući internet eri ili još uvek postoje razlike u pristupu između malih i velikih zemalja kad je nauka u pitanju?

- Kod nas se minimalno ulaže u nauku, dok se u Sjedinjenim Državama ulaže veliki novac, kako državni tako i privatni, a posebno su popularne donacije. Studente bih savetovao da traže praksu izvan granica naše zemlje, ali i da traže pristup časopisima kako bi bar bili u toku s onim što se dešava u svetskoj nauci.

Kuda se kreće molekularna biologija i biomedicina?

- Svedoci smo primene matematike i programiranja u biologiji i biomedicini, ali za sada je veoma transformativno. Jedan od primera primene matematike, matematičkog modelovanja i programiranja u biologiji jeste projekat Atlas humanih ćelija. Ovim projektom želimo da identifikujemo, opišemo, deskriptivno i funkcionalno, sve ćelije ljudskog organizma.

Koji je vaš zadatak na projektu „Atlas humanih ćelija”?

-  Ja sam student doktorand u laboratoriji Aviv Regev, koja je šef ovog projekta. Radim na nekoliko različitih aspekata, kao što su primena, razvijanje i adaptacija RNK sekvencioniranja na nivou pojedinačnih ćelija. Takođe, radim na njihovoj primeni u malignim oboljenjima, kaoi kod imunoterapija. Moj pristup je multidisciplinarni, kombinujem razvijanje tehnologije i primenu programiranja na stvaranju analitičkog okvira, ali i primenjujem je na interesantnim i bitnim biološkim i medicinskim pitanjima.

Ima li šanse da uskoro dobijemo konkretne odgovore na pitanje zašto se javljaju tumori i može li se sprečiti njihov nastanak?

- Ono što radimo jeste pronalaženje i razumevanje šta je to od čega su tumori napravljeni. Jedan od glavnih razloga zašto su tumori uspešni u rastu, u rezistenciji na terapije, jeste što su izmiksani od različitih ćelija. Ovom metodom možemo da identifikujemo sve ćelije pojedinačno, a samim tim i razumemo šta su te ćelije i kako ih je najbolje eliminisati. Nadam da ćemo u budućnosti imati terapiju na koju neće moći da se razvije rezistentnost, kao i bolju dijagnostiku, jer je rana dijagnoza ključna u borbi protiv raka. 

- Naučio sam da, kada se bavite naukom, ne možete da planirate, jer vas nauka sama odvede u određenom pravcu – kaže Nemanja  Veoma sam zainteresovan za primenu matematike i programiranja u biologiji i u preciznoj medicini, gde se smatra da je svaki pacijent eksperiment za sebe i gde se terapije ne primenjuju po principu “jedna veličina svima odgovara”, već se kroje prema svakom pacijentu.

        I. Vujanov