Porodica Kalmar ima najviše maka u Bačkoj Topoli

Lepa je slika sa njiva kada mak procveta, ali proizvodnja maka nije ni malo jednostavna, kako ukazuje Laslo Kalmar prilično je i rizična, što se potvrdilo u proteklom ciklusu, a i setva obavljena ove jeseni ne obećava.

- Mak se seje s jeseni krajem oktobra i početkom novembra kada i pšenica.  U martu je bilo smrzavanja. Od osam jutara pod makom tri smo morali preorati, a i na površinama koje smo zadržali zbog niskih temperatura sklop biljaka je proređen, posle dugo nije bilo kiše, tako da je rod desetkovan, tek nešto više od trećine od uobičajenog, svega 150 kilograma po jutru – kaže Laslo Kalmar.  Zbog sličnih problema i kod drugih uzgajivača, maka sada nema dovoljno na tržištu, pa je zbog toga i poskupeo. U zrnu se kilogram prodaje po 600 do 700 dinara, mleveni za 800 dinara, a potržnja je ovih dana povećana zbog praznika.

Na površinama zasejanim jesenas usev je negde nikao, negde nije. Mak posle prezimljavanja treba negovati kao i druge kulture, špartati, ručno okopavati i proređivati, a takođe štititi i od bolesti. Porodica Kalmar uvek seje plavi mak, sortu „Plavi Dunav”. Rodi od 300 do 1.000 kilograma po hektaru. Uz mak, na insistiranje kupaca, Irena Kalmar je počela da pravi i kolače, domaće štrudle sa makom, a u ponudi imaju i makovo ulje.

M. Mitrović