Od 200 romana za Ninovu nagradu u širem izboru 31 naslov

Po oceni Zorana Paunovića, predsednika žirija broj romana prispelih na konkurs je pomalo zastrašujući, a među delima je zabrinjavajuće mnogo onih čiji broj čitalaca neće značajnije premašiti broj članova NIN-ovog žirija. Među romanima koje je čitao nesrazmerno je veliki broj onih koji se pomodarski bezbedno odlučuju za globalno popularnu autofikciju.

S druge strane, po Paunovićevim rečima ni pisanje o takozvanim “velikim temama” nipošto nije pouzdan put ka stvaranju velikih dela. Kriza tematike nekako sasvim prirodno podrazumeva i krizu forme i, kako ukazuje predsednik žirija, malo je u ovogodišnjoj produkciji romana čiji su autori imali dovoljno dara i smelosti da protumaraju ređe istraživanim putevima proznog izraza. I dalje preovladavaju realizam, modernizam i postmodernizam - ili nešto precizinije ziheraška stvarnosna proza, rudimentirani tok svesti, te preispitivanje uloge i identiteta pripovedača. Paunović zaključuje da pravi pisci i vredna dela (a ima ih dabome i ove godine - možda ne mnogo, ali sasvim dovoljno) nikad se neće izgubiti u toj masi, naprotiv: sred sveopšteg sivila njihov sjaj postaje još uočljiviji.

Članica žirija Tamara Krstić takođe skreće pažnju na brojne autobiografije i autofikcije privlačne i bliske većini autora i pita se kako objasniti nepodnošljivu lakoću objavljivanja i potrebu da se piše, da se svetu obznane sve te životne priče u zemlji u kojoj se tako malo čita. Izdvojeni romani, kako već osvedočenih autora tako i oni sasvim novih, autentičnih glasova, pođednako utemeljenih u književnosti i u životu, po njenom mišljenju daju nadu da je “pronađeno vreme” u čitanju i da je neko samo pokušao da okleveta Književnost.

Po oceni Branka Kukića, člana žirija malo je romana- ili ih gotovo nema- u kojima je izgrađen prepoznatljiv piščev stil, u kojima se oseća atmosfera, što je inače u umetnosti najteže postići, u kojima dijalozi nisu banalni (ponekad liče na SMS poruke). U suštini, po njegovom mišljenju u današnjem srpskom romanu preovladavaju dosada i ispraznost, a posebno negativan uticaj je ostavio pogrešno shvaćen i zakasneli postmodernizam. Mi smo retko kada, smatra Kukić uspeli da specifičnost naše tradicije i podneblja spletemo u savremenu umetnost i da s tim blagom krenemo u svet.

Zapanjujuće je u kojoj se meri proizvodnja romana ne odlepljuje od najsurovijeg realizma, pa sve vrvi od mudrih deda i još mudrijih baba, od poučnih priča čestitih starina, kao da se ništa nije dogodilo u srpskoj i svetskoj književnosti, smatra član žirija Ivan Milenković. Dva romana on izdavaja u odnosu na brdo nagomilanog đubreta, po silini izraza, sočnom jeziku, spisateljskoj invenciji, kompoziciji, a dodamo li tome još pet, šest romana koje potpisuju kako mladi tako i iskusni pisci ovogodišnja romaneskna proizvodnja nudi čini se, ipak, nekakav pomak.

Opseg tema, narativnih strategija i pripovednih situacija u ovogodišnjoj ponudi, po rečima člana žirija Mladena Čakarevića je vrlo širok i teško obuhvatljiv jednom rečenicom ili opisom: od intimnih, potresnih priča, preko istorije i njenih skrivenih rukavaca, sve do neoavangardne dekonstrukcije procesa umetničkog stvaranja. On skreće pažnju i na upadljivo i tragično odsustvo urednika od autoriteta i dobrih lektora.

NIN-ov žiri će sledećeg četvrtka objaviti uži izbor, 10. januara najuži, da bi 14. januara bio proglašen šezdeset peti dobitnik NIN-ove nagrade.

U širem izboru su romani osvedočenih autora kao i novi glasovi. Žiri se odlučio za romane Đorđa D. Sibinovića „Nizvodno”, Marije Pavlović „24”, Zorana Ćirića „Posle potere”, Vuleta Žurića „Pomor i strah”, Dejana Mihailovića „Podvizi i stradanja grofa od Takova”, Branke Krilović „Prekasno”, Jelene Lengold „Odustajanje”, Aleksandra Jugovića „Mora”, Miloša Nikolina „Legenda o Pablu”, Vladimira Bulatovića „Kaplarovo igralište”, Lane Bastašić „Uhvati zeca”, Milisava Savića “Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete, povest čudonovatih događaja u Srbiji”, Vladimira Vukomanovića Rastegorca „Od”, Miomira Petrovića „Black Light„, Slobodana Vladušića „Veliki juriš„, Igora Marojevića „Tuđine”, Vladimir Arsenijević “Ka granici”, Muharema Bazdulja „Kvadratni koren iz života”, Saše Savanovića „Deseti život”, Filipa Grbića „Prelest”, Slobodana Mandića „Kružok na zlatni pogon”, Mirka Demića „Pustolovine bačkog opsenara”, Vladimira Tabaševića „Zabluda Svetog Sebastijana”, Dušana Patića „Govorkanja ili glasovi, glasine i šaputanja”, Žarka Radakovića „Krečenje”, Bojana Babića „Yahoo”, Jelene Pilipović „Divotnice”, Slavoljuba Markovića „Pet budućih romana”, Branka Rosića „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje”, Gorana Markovića „Beogradski trio” i Milana Kovačevića „Neživoti i isključenja”. 

        N. Popov