Intervju, Igor Mirović: Ono što smo javno obećali i ispunjavamo

Kašnjenje se, međutim, i dalje uočava u izgradnji Kliničkog centra Vojvodine, velikog nacionalog projekta koji je na čekanju desetak godina. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u intervjuu za „Dnevnik” kaže da nisu zadovoljni time, ali je izrazio nadu da će za nekoliko meseci moći objaviti lepu vest i o tom veoma značajnom projektu..

To je jedini veliki nacionalni projekat na teritoriji Vojvodine koji u ovom trenutku značajno kasni, naveo je Mirović.

Kako je dodao, on je već desetak godina na nekoj vrsti čekanja i time nismo zadovoljni.

Za izgradnju Kliničkog centra Vojvodine zaduženo je Ministarstvo zdravlja. Ideja je bila da već ove godine počnemo radove u KC-u. Prihvatio sam na sebe da guramo taj projekat i prihvatam svoj deo odgovornosti, iako za taj projekat nismo zaduženi. U toku je razmena informacija o javnoj nabavci između finansijera, Evropske investicione banke, i jedinice Ministarstva zdravlja za upravljanje projektom. Nadam se da ćemo u narednim mesecima moći da objavimo lepe vesti građanima Vojvodine i o tom projektu, naglasio je Mirović.

Kako ocenjujete godinu koja je na izmaku?

Mislim da je najvažniji podatak vezan za ono što smo javno obećali, za program koji smo sprovodili i činjenicu da nakon dve i po godine u odnosu na sve oblasti za koje je zadužena pokrajinska administracija imamo zaista izuzetno visok stepen, da tako kažem, održane javne reči.

Zamislili smo više stotina projekata u 45 lokalnih samouprava u zdravstvu, školstvu, sistemu socijalne zaštite i samo dva projekta nismo uspeli da realizujemo. Radi se o izgradnji sportske hale u Novom Kneževcu i izgradnji postrojenja za pijaću vodu u Novom Bečeju.

Koji su razlozi što ti projekti nisu sprovedeni?

Razlozi su na lokalnim samoupravama. I jedna i druga je odustala od projektne dokumentacije, od načina na koji vide izgradnju tih objekata. U Novom Kneževcu je u toku revizija projekta s ciljem da se umesto školske sale, kako je prvobitno bilo predviđeno, na zahtev opštine napravi mala sportska dvorana prema standardima za sportska takmičenja.

U Novom Bečeju takođe je u toku revizija projektne dokumentacije kada je reč o samoj tehnologiji isporuke pijaće vode. Drugi projekti su sprovedeni u planiranim rokovima s kašnjenjima koje tolerišemo jer nisu viša od 60 ili 90 dana.

Sve ostalo smo doveli do jednog profesionalnog, otvorenog i predvidljivog modela, koji najviše znači građanima jer mogu da čuju šta planiramo, da čuju rokove u kojima planiramo da realizujemo projekte i mogu da prate njihovu realizaciju.

Koji događaj je za vas bio najznačajniji u 2018. godini?

Najznačajniji događaj svakako je bio obeležavanje stogodišnjice prisajedinjenja. I po suštinskom i po simboličkim značaju i porukama koje su se čule i na završnom skupu, svečanoj akademiji 25. novembra, i svim ranijim događanjima u okviru obeležavanja prisajedinjenja. To je bilo prilika da rezimiramo naš društveni, javni i politički život sto godina unazad, sa svim uspesima i svim periodima, a bilo je bolnih perioda u toj stogodišnjici.

To je bilo prilika da okupimo prijatelje Vojvodine, da okupimo sve naše lokalne samouprave da u odnosu s centralnom vladom kažemo važne i značajne poruke. Ključna poruka je o zajedništvu u budućnosti, koja nadilazi sve druge poruke i sve dnevne probleme. Bez sumnje se radi o važnom jubileju, važnoj godišnjici, koju smo dostojanstveno proslavili.

Poklopilo se da smo na svojim leđima poneli i period obeležavanja godišnjice pobede u Velikom ratu, spojili smo ta dva događaja, i bez sumnje smo građanima vratili sećanje na period zajedničkog života u više formi organizovanja tokom proteklih sto godina.

Podstakli smo ljude da razmišljaju o budućnosti jer je to, čini mi se, najvažnija stvar. Svaka porodica i svi koji žive u našoj zemlji moraju neprekidno da razmišljaju o budućnosti i da izvlače pouke iz minulih vremena.

Koji su prioriteti u strukturi pokrajinskog budžeta za 2019. godinu?

Budžet je izrazito razvojni, s ukupnim iznosom od 74,4 milijarde dinara i 26 odsto kapitalnog udela. To je čak procenat više u odnosu na prošlu godinu, a prošlogodišnji budžet je ocenjen kao izrazito razvojni, i s tada veoma visokim stepenom učešća kapitalnih rashoda predstavlja model kojeg se držimo jer značajan deo ulaganja ide na razvoj infrastrukture, na podsticaje za privredu i poljoprivredu i ekonomski razvoj uopšte.

Drugi važan deo budžeta tiče se nastavka velikog posla rekonstrukcije zdravstvenog sistema u delu za koji je Vojvodina nadležna, poput nabavke opreme, rekonstrukcije objekata, priprema projekata za rekonstrukciju regionalnih bolnica...

Podsetiću na to da je to bila i preporuka Fiskalnog saveta Srbije. Mi smo se čvrsto držali te preporuke, i kroz direktne budžetske pozicije uveli smo finansiranje prečistača u Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, Srbobranu. Uspeli samo s Ministarstvom zaštite životne sredine da dogovorimo i direktno finansiranje u Temerinu.

Mnogo toga će se u domenu zaštite životne sredine raditi preko Uprave za kapitalna ulaganja. To je samo jedan segment koji smo želeli da istaknemo i da bude direktna budžetska pozicija. Mogli smo to realizovati kroz odgovarajući konkurs, ali želimo da istaknemo da će ubuduće zaštita životne sredini biti zaista jedan od prioriteta, i ona polako to i postaje.

Da li predsednik Pokrajinske vlade ima vremena, pored svojih obaveza, da bude samo Igor Mirović koji voli poeziju i piše pesme?

Nažalost, pisati poeziju znači pre svega neku vrstu života na osami. Ta svakodnevica i dnevni život sa svim obavezama predstavljaju negaciju osame. Da biste ušli u stih kroz motiv, kroz reč, veoma je važna samoća i posvećenost. Drugi deo je vezan za zanat.

Pesme sadrže i neku vrstu forme, metriku. Klesati stih po stih nije lako u uslovima kada vam zvoni telefon, kada vam ulaze stranke, kada neko traži hitan prijem, kada su problemi brojni, kada vas saradnici izveštavaju o tome šta se dešava u klinikama, socijalnim službama, u bezbednosnoj sferi...

Nadam se da ću imati više vremena u narednoj godini i da će moja nova zbirka ugledati svetlost dana. To ne znači da ću uspeti da stvorim bolje uslove za pisanje nego sada, dakle, za neku vrstu posvećenja svakoj pesmi koje već imam u rukopisu, ali nadam se da će 2019. godina biti godina zbirke moje nove poezije.

Šta biste građanima Vojvodine da poručite za narednu godinu?

Mislim da je za građane najvažnije da sačuvaju pre svega svoje porodice i lično zdravlje, da u 2019. više veruju u sopstvene snage, u sopstvenu zemlju, i da se iz vidokruga razmišljanja, rekao bih – naše svakodnevice – izbaci neka vrsta depresije, neka vrsta razmišljanja da kod nas ništa ne valja, da se nikad ne može promeniti,  i da svako uradi makar malo, pre svega za sebe, svoje najbliže, svoje okruženje, sopstveni razvoj, a država će pomoći koliko god može.

Potrebna je strpljiva borba neprekidna, iz sata u sat, da država, rekao bih, s onih nivoa i onog stepena stanja organizovanosti i razvoja iz sredine dvehiljaditih ili početka 2012- 2013. sustigne razvijenije zemlje. Za to su potrebni vreme i strpljenje.

Čini mi se da to vidim mnogo bolje nego što to vide građani koji su često opsednuti dnevnim problemima i ne mogu da sagledaju čitavu sliku stvari. Vidim da se može, trudom i kontinuitetom u promeni stvari u mnogim oblastima, činiti da bude mnogo manje onih koji svoju zemlju ne doživljavaju kao mesto u kojem će živeti u budućnosti.

To je, sasvim sigurno, za sve nas najvažnija poruka. Budite istrajniji, uporniji i više verujte u sebe i zemlju koja vam je dala mnogo toga, a često to i ne osećate.

Eržebet Marjanov