Beli dvor ostaje trajno u vlasništvu države
BEOGRAD: Beli dvor i sva umetnička dela u njemu ostaju trajno u vlasništvu države Srbije, kaže direktor Agencije za restituciju Stahinja Sekulić i navodi da će porodica Karađorđević biti obeštećena po pravilima koja važe za sve građane.
Sekulić je podsetio je da je Agencija za restituciju odbijla zahteva za vraćanje Belog dvora porodici i izdala rešenje o tome. "Tu našu odluku je potvrdio drugostepeni organ. Upravni sud je doneo odluku kojom je zapravo potvrdio da se Beli dvor ne može vratiti u naturi, ali da porodica Karađorđević ima pravo na obeštećenje", rekao je Sekulić za Tanjug.
Objasnio je da je iznos obeštećenja limitiran na 500.000 evra po starom vlasniku, koji se deli na naslednike na period od 12 godina u formi obveznica.
Pravni zastupnik princa Aleksandra Karađorđevića ranije je najavio žalbu u slučaju da obeštećenje za Beli dvor bude ispaćeno zajedno sa ostalim nekretninama čije vraćanje traže Karađorđevići, te rekao da Agencija za restituciju o Belom dvoru ne sme ni da odlučuje, jer bi to trebalo da bude predmet posebnog zakona, Sekulić poručuje da će porodica Karađorđević biti obeštećena kao i ostali stari vlasnici.
"Ne postoji neka kategorija građana koja je izuzeta od ovoga", rekao je Sekulić. Upitan koja je to imovina čije vraćanje traže Karađorđevići, Sekulić je rekao postoje tri grupe imovine - Beli dvor sa okolinom, objekti u centru grada, placevi i kuće koje su srušene i zadužbina Karađorđevića.
"U obeštećenje će ući imovina koja se nalazila u Beogradu. Zadužbina je formirana kao zadužbina i ona ne ulazi u postupak restitucije, a Beli dvor je rešen. Nije to u nekom obimu velika imovina, ali će biti rešeno kao za ostale građane", kaže Sekulić. Naveo je da će zakonodavac regulisati korišćenje Belog dvora.
"Što se tiče eventualno donošenja zakona, zakonodavac će proceniti, ali sad je gotovo neusmnjivo da Beli dvor ostaje u vlasništvu države Srbije", rekao je Sekulić.
Prema podacima Agencije za restituciju, pored Dvorskog kompleksa, Karađorđevići između ostalog traže vraćanje Studentskog doma u Bulevaru kralja Aleksandra, koju je kao zadužbinu osnovao kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, kao i zgradu današnjeg Arhiva Jugoslavije u Ulici Vase Pelagića, objekta koji je podignut i koji je služio kao Dom kralja Aleksandra Prvog za učenike srednjih škola.
Traže i imovinu konfiskovanih preduzeća, među kojima je rudnik i fabrika Ševica, rudnik Voluja, odnosno Fabrika za preradu zlatne rude u Glogovici, Ugljeni rudnik Sikole, Laboratoriju za preradu zlata Nesrenica, Lager u reci Pek, rudnike Brodica i Železnik za valjanje zlatne rude, i to sve kao sastavni delovi rudarskog preduzeća Neresnica-Glogovica.
Pored nepokretnosti, Karađorđevići traže vraćanje brojnih pokretnih stvari, među kojima su zbirke različitih vrsta umetnina, posebno slika, nakita, predmeta od zlata, srebra, platine i porcelana, zatim srebrne i pozlaćene servise za čaj, poslužavnike, vaze, ogledala, ukrasne predmete, medalje i odlikovanja, kao i čitavu dvorsku biblioteku.
Arhitekta Dragoljub Acović kaže da bi pravično rešenje bilo da država isplati tržištnu nadoknadu Karađorđevićima, ako želi da Beli dvor zadrži u svom vlasništvu, te da nije tačno da država novca nema. "Kako to tržišna norma važi za sve, osim za ono što država treba da plati? Neka se država organizuje tako da može da plati", rekao je Acović za Tanjug.
Naveo je da će Karađorđevići dobiti nešto što se eufemistički naziva obeštećenje, te da je država arbitrarno propisala maksimum od pola miliona evra po starom vlasniku.
"Ako imovina koju predstavlja Dvorski komleks ukupno vredi 500.000 evra onda se proporcionalno gledano obeštećenje za prosečnog naslednika oduzete imovine kreće između 1.000 i 5.000 evra", kaže Acović koji je i član Krunskog saveta.
Neveo je da je buduća upotreba Dvora posebna stvar i ako je namera da bude muzej, onda ta muzejska ustanova treba da ima svoj izložbeni deo i tadicionalni deo.
Pojedini objekti, kako je naveo, kao što je na primer nekadašnji Kraljevski dvor u Lisabonu je zvanična rezidencija predsednika države u kojoj on, istina, ne boravi, ali koristi jedan deo za zvanične potrebe, dok je inače otvoren kao muzej.
"Nećete Karađorđeviće da vratite na vlast, onda im bar dozvolite da žive u delu muzeja, jer i oni su muzejski eksponat", kaže Acović.