TEMA DNEVNIKA Narod učestvuje u kreiranju budžeta opština
NOVI SAD: Izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi obavezan je postupak javne rasprave prilikom priprema budžeta u delu planiranja investicija Participativno budžetiranje obavezno je po Zakonu, ali neke opštine već četiri godine zadovoljno sprovode taj sistem glasanja, koji daje lepe rezultate.
Predsednik opštine Ruma Slađan Mančić kaže za „Dnevnik” da građani Rume u kreiranju budžeta učestvuju već četvrtu godinu zaredom, što se pokazalo kao odličan model i sistem.
– Uređen je centar sela Platičeva, što je bio predlog građana i jedan od projekata, i to je samo jedan primer kako participativno budžetiranje daje rezultate u našoj opštini – napominje Mančić. – Građani su i te kako zadovoljni.
Po njegovim rečima, seoske mesne zajednice su izrazile želju za radove tog tipa – uređenje centra sela, postavljanje mobilijara po školskim dvorištima, parkovima, i to je sve urađeno. Kada je u pitanju gradska sredina, stanovnici su većinom glasali za obezbeđivanje školskih ormarića, što je takođe urađeno prošle godine.
– U pripremi budžeta izdvojićemo pet predloga građana za ovu godinu koji su dobile najviše glasova, i nastavljamo tim sistemom. Zanimljivo je da se pojedine mesne zajednice udružuju oko određenih projekata, s obzirom na činjenicu da imaju mali broj stanovnika, samim tim i broj glasova, pa onda zajednički predlažu istovetne projekte – navodi Mančić.
On dodaje da su se četiri sela za narednu godinu udružili u projektu renoviranje autobuskih stajališta.
– Ukoliko taj projekat prođe, verovatno ćemo celu teritoriju opštine obuhvatiti zamenom i rekonstrukcijom autobuskih stajališta jer je to građanima važno, pošto je projekat dobio više od hiljadu glasova – kaže Mančić.
Predsednik opštine Ruma kaže da nemaju određenu sumu koja je predviđena za projekte po predlogu i glasovima građana, već oni predlože projekte, te ukoliko budu usvojeni, lokalna samouprava tada izračuna koliko to košta.
– Uređenje centra Platičeva koštalo je dva do tri miliona, isto tako i uređenje ormarića u školama, jer kasnije predračun pokaže koliko nam treba za investiciju, prema kojoj raspisujemo tendere – kaže Mančić. Kapitalne ivesticije rade se po zahtevu mesnih zajednica, ali prethodno se građani izjašnjavaju šta im je važno, odnosno prioritet.
Opština Ruma je među prvima uvela participativno budžetiranje, odnosno učešće građana u kreiranju budžeta još 2014. godine, po preporuci NALED-a.
– Narod se u velikoj meri odaziva glasanju jer narod voli da se pita i učestvuje u kreiranju budžeta-kaže Slađan Mančić.
Šef Odeljenja opštine Ruma za lokalni ekonomski razvoj Dragan Kosanović kaže da je za četiri godine bilo dosta projekata, a ove godine bilo je i dosta predloga, ali je zbog Dana opštine pomerena konferencija na kojoj će građani Rume biti obavešteni o tome koji projekti su dobili najviše glasova.
– Prošle godine uradili smo uređenje centra sela Platičeva, zatim Vognja, ormariće za đake u svim školama u gradu, tako što su se škole u postupku predlaganja udružile i predložile taj projekat, za njih najznačajniji, te je i ušao kao jedan projekat za više škola – kaže Kosanović. – Ove godine završeni su prošlogodišnji projekti, koji su bili višegodišnji, te je tako ove godine završen projekat pešačko-biciklističke staze između Žarkovaca i Putinaca, koji je bio predložen prošle godine. Različita je vrednost projekata. Postoji period kada se predlažu projekti i svako ko želi, može u prostorijama mesne zajednice u postavljene kutije ili na mejl Opštine participativnoruma.rs poslati svoj predlog. Tada se sastaje tim za participativno budžetiranje, analizira projekte, razmatra da li su izvodljivi i da li se slažu sa strategijom razvoja opštine Ruma i moraju da zadovoljavaju kriterijume da su korisni široj lokalnoj zajednici. Zatim 20 do 30 projekata ulazi u uži krug, koji se dalje ocenjuju prema kriterijumima razvoja opštine i dalje šalju na razmatranje udruženjima i Privrednom savetu, koji daje svoje mišljenje i izvuče se deset projekata, koji dalje idu na glasanje građana.
Pomoćnik gradonačelnika Sombora Branislav Svorcan kaže da je u Somboru prvi put 2015. godine održano probno glasanje i objašnjeno šta je to participativno budžetiranje i zašto se to radi.
– Tada su ljudi imali stav da oni samo plaćaju poreze, takse, doprinose i da ne znaju kuda dalje ide taj novac. Uz pomoć tadašnjeg Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i jedne nevladine organizacije, participativno budžetiranje uvedeno je u deset opština, pa i Sombor – kaže Svorcan. – Poziv za glasanje objavljen je preko lokalnih novina, a potom su u list ubačeni i anketni listići.
Pomoćnik gradonačelnika Sombora Branislav Svorcan dodaje da su građani shvatili da je to odlična prilika da se uključe i direktno utiču na odlučivanje. On navodi da je potpuno drugačiji efekat kada se građani pitaju za to kako će novac biti utrošen.
– U aprilu ćemo, verovatno, napraviti anketu o zadovoljstvu građana prethodnim godinama jer je najveći problem nastao između grada i sela pošto oko 44.000 ljudi živi u samom gradu, i oko 35.000 ljudi u 15 sela. Ona mogu da glasaju i za druga, ali jedna mesna zajednica u gradu može da pobedi selo, zbog brojnosti. Imamo ideju da sledeće godine radimo jedan projekat u gradu i jedan u selu, ali to su još uvek otvorena pitanja, na kojoj će nam pomoći i anketa o zadovoljstvu građana- kaže Svorcan.
Po njegovim rečima, građani je uz predlog trebalio i da obrazlože svoju ideju. U prvom krugu bili je tridesetak predloga, a najbolja tri su ponuđena građanima na glasanje.
– Tada je pobedio predlog uređenje centra u selu Stanišić, dok je druge godine bio veći odziv građanja u gradu, a opet predložen kao i prethodne godine projekat uređenja kupališta u Somboru, a ostali predlozi bili su uređenje igrališta, kao i Doma kulture u Bačkom Monoštoru – kaže Svorcan. – Te godine u uređenje kupališta kao pobednički projekat uloženo je oko deset miliona dinara uz pomoć JVP „Vode Vojvodine” i Gradske uprave, i kupalište danas ima pristan za čamce, klupe, nadstrešnice.
Prošle godine, tvrdi Svorcan, građani su pozvani preko lokalnih novina, ali i drugih medija, da bi više ljudi bilo obavešteno i pobedio je predlog za uređenje zabavišta u Kljajićevu.
– Prve dve godine odziv građana bio je oko 500-600 ljudi, dok je lane u prvom krugu, kada su predlagali, bilo 350-360 ljudi, a u drugom 950 onih koji su glasali – kaže Svorcan. – Uvideli smo da moramo da promenimo sistem, te smo ove godine anketne listiće o participativnom budžetiranju ubacili u račune javnog komunalnog preduzeća za iznošenje smeća i odštampali 28.000 listića za svako domaćinstvo na teritoriji grada i još hiljadu postavili u uslužni centar u Gradskoj upravi, ali se predlog mogao postaviti i na sajt grada. Ove godine imali smo daleko veći odziv i 80 predloga, a prvih pet stavili smo na glasanje. Pobedio je projekat izgradnja šetališta uz kanal, koje je povezano s kupalištem, uređenim pretprošle godine, i Apatinskim mostom s drugim šetalištem, i imali smo oko 6.000 glasova, što znači da je 20 odsto građana učestvovalo u anketi.
Participativno budžetiranje primenjuje se u Pirotu, Loznici, Zrenjaninu, Bečeju, Pančevu, Somboru, Rumi, Sremskoj Mitrovici.
Maša Stakić