Koncert povodom 25 godina hora Hašira

Centralnu svečanost  u svom matičnom hramu i glavnom koncertnom prostoru, ansambl je povezao i s proslavljanjem istovrsnog datuma i predstojećeg događaja jednog od svojih prvih solista Nikole Davida, danas tenora – kantora, čija je raznostrana umetnička karijera započela ali i ostala neraskidivo vezana za „Haširu“. 

U prepunoj Sinagogi, u prisustvu brojnih uglednih zvanica iz političkog i jevrejskog establišmenta, te dupke ispunjenog auditorijuma u kom su pored horskih poštovalaca bile i sve nekadašnje horovođe (počev od osnivača Suzane Gros Marković) i pevači, hor je pod vođstvom svog, sada već 15 godina angažovanog dirigenta Vesne Kesić Krsmanović muzicirao radosno, raspoloženo, veoma „upevano“ i potpuno pripremljeno i motivisano, prošavši kroz najbitnije tačke svog žanrovski raznolikog repertoara.

Prvi, duhovni segment započeo je efektnim, misteriozno obojenim „Sanktusom“ iz Mise za mir Karla Dženkinsa, podržanim upravo sudbinskim otkucajima klavira (pod prstima Julije Bal, takođe s 20 godina dugim stažom saradnje s ovim horom), interpretirajući potom i najlepšu molitvu srpske muzike, Marinkovićev „Oče naš“ i vedrinom ozaren prvi stav „Da vaskrsne Bog“ Koncerta br. 34 Bortnjanskog, da bi potom akcenat stavljen na jevrejsku liturgijsku muziku.

U molitvi „Ahavat olam“ Janovskog, u solističkoj deonici smo posle dužeg vremena ponovo čuli lep, tamnije obojen glas Nore Čonkić, zatim, čestu na programima, molitvu iskupljenja „Anenu“ Aleksandra Vujića. Na kraju i kompozicije „Meloh“ i „L’ dor vador“ u slavu božje reči, obe besprekorno frazirane i posebno nadahnute, zahvaljujući proosećanoj, vodećoj deonici Nikole Davida, zrele tenorske zvučnosti i interpretaciji visoke osećajnosti i doživljene izražajnosti.

Posle njegovog solističkog, u stvari nadahnutog resitalskog bloka - intermeca od tri tačke donete s dubokim razumevanjem teksta i uz klavirsku podršku Julije Bal, čuli smo i dopadljivo prepoznatljivu klezmersku muziku u izvođenju instrumentalnog kvarteta „Kol šel k’ fir“ i aranžmanima njegove violinistkinje Bojane Jovanović i Julije Bal (uz učešće violončelistkinje Nine Uzelac i klarinetiste Leona Kajona, umetničkog rukovodioca sastava).

Najzad, visoki  gradacioni uspon slavljeničkog koncerta kulminirao je odlomcima iz čuvenog mjuzikla „Violinista na krovu“ u kojem je ulogu Tejvjea kao gost „Hašire“ tumačio Loran Prokopić, poznati šansonijer toplog i prijatnog bas-baritona i suptilni glumac, u kojem je sve ujedinjene, veoma angažovane i nadahnute učesnike (s pridruženim perkusionistom Vladimirom Stojkovićem) sigurno i „bespogovorno“ usmeravala, već deceniju i po s „Haširom“ vezana, dirigentkinja Vesna Kesić Krsmanović, glavna kreatorka ove izuzetno emotivne i u svim aspektima odlično osmišljene, odlično organizovane i dugim, pravim jubilantnim aklamacijama ispraćene večeri.  

Dva dana kasnije, „Hašira“ je još jednom podsetila na svoju četvrtvekovnu godišnjicu pridruživši  se, u Svečanoj sali Gradske kuće i svom prvom solisti u obeležavanju njegove, isto toliko duge, neobične i uspešne karijere započete kada i njena, 1993. godine obnovljena istorija. Obilje uzburkanih osećanja i najlepše prijateljske , ali i usredsređene umetničke saradnje, povezalo je s Nikolom Davidom u ovom inspirativnom ambijentu (gde je on, novembra 1993. održao i svoj diplomski koncert) i naše ugledne novosadske instrumentalistkinje Maju Grujić, Timeu Kalmar i Aleksandru Krčmar Ćulibrk.

Dikcijski perfektno izgovorene reči u suštini svetlo vedrih i zajedno fino iznijanisiranih raspoloženja „Škotskih i velških pesama“ Jozefa Hajdna, potom, s klavirskom „potporom“ Maje Grujić veoma usaglašen izbor Šumanovih minijatura iz „Ciklusa pesama“, op.39 i „Pesnikove ljubavi“, op.42, kao i naš vokalni  biser „Da su meni oči tvoje“ Stanislava Biničkog, zračili su senzibilnošću, ogromnom ekspresivnošću, i adekvatno sadržaju i izrazu, nežnom nostalgičnošću.

Istom unesenošću i danas „popunjenim“, ali i dalje svetlim i oblim glasom, Nikola David je interpretirao i dve jevrejske pesme (Ajverija i Olšanetskog), a na kraju, ponovo uz učešće klavirskog trija (Grujić, Krčmar Ćulibrk, Kalmar) i ariju iz Kalmanove operete „Grofica Marica“. Sva ova tumačenja, doživeli smo kao prave muzičko-scenske priče, a umetnikovo obraćanje publici, podsećanje na obavezu posvećenog promicanja Fonda Melanije Bugarinović svakog njegovog stipendiste  što je i on bio, s ponosom ističući to i ovog puta, ubrojali bismo u neke od najuzbudljivijih trenutaka novosadskog koncertnog života u poslednje vreme.

 Marija Adamov