SUSRETI: Nastavnik muzičke kulture Pavel Tomaš iz Kovačice

Činilo se da je požutelog lišća bilo više nego kada se svojevremeno sakupljalo u vojsci, a gospodin Tomaš ga je vešto grabuljao, baš 8. novembra na Dan prosvetnih radnika, baš kada sam šetao sokakom u kome živi. 

- Dosta sam proslavljao, pa neka proslavljaju mlađi, a ja koristim priliku da sakupim lišće i očistim prostor ispred kuće, jer i to treba uraditi. Jednu turu su komunalci „Brantnera“ odneli, pa im spremam drugu. Nama na jugu Banata košava zna da dosađuje, ali je dobra jer čisti i zagađenja – konstatuje Tomaš.

Muzičkom kulturom nastavnik Tomaš đake uči osnovce u školama „Mlada pokolenja“ u Kovačici i „Mihajlo Pupin“ u Idvoru, a priča da se zaposlio pre četiri decenije, međutim, godinu dana je služio vojsku i isto toliko još čekao zaposlenje.

- U Kovačici je ranije mnogo više posla bilo i u muzici, dok sam imao angažmane u horu i orkestru, sada su ostali samo časovi đacima, a da bi postigao punu normu moram četvrtinu norme da odrađujem u susednom Idvoru – priča Tomaš. – Dosta ljudi za poslom odlaze negde van granica naše zemlje, jer je prošlo ono doba kad su malte ne skoro svi bili zaposleni, ili ko nije imao radno mesto obrađivao je zemlju i imao od čega da živi. Bez problema se tada sa 12 ili 15 jutara oranice normalno živelo. Danas je sve poremećeno, ne samo u našoj državi već u celom svetu, a ekonomska destabilizacija Evrope itekako oseti se i kod nas.

Za egzistencijom odlaze mladi, pa i sredovečniji ljudi svih nacionalnosti: Slovaci, Mađari, Rumuni, Srbi... jer kako primećuje Tomaš, jako je malo radnih mesta kojih je ostalo posle privatizacije ovdašnjih firmi.

- Čovek ako hoće da radi, ipak može nešto i ovde da postigne, ako ima neko zaposlenje ili malo zemlje, ko zna i ko želi da radi može da zasuče rukave – smatra Tomaš. - Imam i ja desetak hektara zemlje i to sam obrađivao, a sada sam izdao u arendu jer polako pritiskaju godine, prošao sam šezdesetu. Dok sam bio mlađi, mogao sam stizati na više frontova, svirao sam i na igrankama, svadbama i raznim veseljima. Na klavijaturama, na harmonici, klaviru i sintisajzerima, odsvirao sam preko dve i po hiljade raznih zabava. Od svoje četrnaeste godine svirao sam tačno 40 godina, pa sam uvideo kada je došlo vreme da za pojas zadenem.

Priseća se nastavnik Tomaš da je ranije bilo više zabava i svirki, imao je i svoj orkestar koji se zvao „Vzlet“, kao omladinski list koji na slovačkom jeziku još uvek izlazi.

- Tada je stvarno bilo puno tih svirki, sve je nekako bilo opušteno, drugačije, a zbog svirki smo obišli celu Vojvodinu, svirali i u Beogradu, obilazili Srbiju, bili u Švedskoj, Ukrajini, Slovačkoj, Mađarskoj, Nemačkoj – saznajemo od sagovornika.

Interesovanje za muziku među decom je veliko,mada ga je bilo i ranije, ali na nešto drugačiji način i nisu se deca baš puno usmervala u muzičke tokove, a prema rečima Tomaša, danas ima više mogućnosti jer Kovačica ima odeljenje Muzičke škole „Josif Marinković“ iz Zrenjanina.

- Kad uočim da neko od cene ima talenta i sluha, pozovem roditelje i kažem da za dete vredi da se posveti muzici. Mogu da se pohvalim da dok sam radio u Padini, dete koje sam roditeljima predložio da ide u Muzičku školu, devojka Dominika Hučka iz tog mesta je završila Muzičku akademiju u Salcburgu, u rodnom gradu slavnog Mocarta, danas svira u jednoj od najvećih filharmonija u Berlinu. Veliki je njen uspeh, a mislim da ima i mojih zasluga za inicijalnu kapislu kada je bila drugi razred osnovne škole, video sam da ima sluha. Svirati flautu u Berlinskoj filharmoniji, u čijoj postavci su samo dve flaute i pikolo, zaista je vanredan uspeh. Potvrda je to da se i iz male sredine mogu doseći evropski muzički vrhovi. Talenat je neophoda, ali za postizanje uspeha treba 80 ili 90 posto upornog rada, učenja i usavršavanja – naglašava Tomaš.

Pavel Tomaš ima dva sina i oba su ostala u Kovačici. Mlađi Jano je direktor Doma kulture „3. oktobar“, a stariji sin Pavel Tomaš mlađi je magistar muzike, nastavlja očevim stopama kao profesor u kovačičkoj Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ i Osnovnoj školi „Maršal Tito“ u Padini. Naš sagovornik je do sada ostvario zapažene uspehe kao nastavnik muzičke kulture, jer od deset nastupa njegovih učenika na državnim takmičenjima, sedam puta su osvajali zlatne plakete dečiji orkestar i hor iz Padine i Kovačice. Za dosadašnji rad u prosveti i kulturnom životu Kovačice Pavel Tomaš je ove godine dobio priznanje za doprinos negovanja kulture Slovaka, koje dodeljuje Nacionalni savet Slovaka u Vojvodini, a pre tri godine je nagrađen kao najbolji nastavnik na slovačkom koje se dodeljuje prosvetarima iz Srbije, Rumunije i Mađarske. Svakako, za muzičkog pedgoga iz Kovačice je veliko priznanje da je recezent svih udžbenika i knjiga iz muzičke kulture za nastavu na slovačkom jeziku koje su priredili njegove kolege Juraj Suđi iz Selenče i Mariena Krivakova Stanković iz Bačkog Petrovca.

M. Mitrović

Foto: M. Mitrović

 Projekat “Kovačica danas“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.