Doktor medicine u srpskoj muzici

Organizatori promocije su izdavačka kuća „Tiski cvet“ iz Novog Sada, kao izdavač, i zrenjaninska kompanija „UM – Ing“, u kojoj je ova knjiga prvi put predstavljena zrenjaninskoj javnosti prilikom nedavno održane tradicionalne likovne kolonije. Knjigu je priredio Sima S. Matić, koji će biti jedan od izlagača na promociji u Zrenjaninu.

– Jovan Popović veoma je zanimljiva ličnost. Rođen je u Adi, a ceo vek proveo je u Zrenjaninu. Bio je očni lekar i humanista, a iako se samo amaterski bavio muzikom, ostavio je dubok trag i u toj sferi, kao značajan kompozitor. Umro je 1973. u Zrenjaninu, gde je i sahranjen – u par reči vlasnik kompanije „UM – Ing“ Borislav Umićević najavljuje promociju knjige o jednom velikanu ovog dela Banata, koji zaslužuje više pažnje javnosti.

Po završetku Gimnazije u Novom Sadu, doktor Jova je upisao studije medicine. Još dok je bio učenik novosadske gimnazije opčinjen je bio muzikom svoga profesora Isidora Bajića. Ne znamo da li se Jova Popović do dolaska u novosadsku gimnaziju bavio muzikom, to samo možemo pretpostaviti, jer je bio sin dobrostojećeg trgovca, pa je, verovatno, učio da muzicira na klaviru. Ali, veliki impuls da se ogleda i kao muzički stvaralac verovatno mu je udahnuo Isidor Bajić.

Knjiga koja će biti predstavljena u Zrenjaninu, inače, satkana je od pripovedanja i priloga više autora, pored ostalih i znamenitog zrenjaninskog hroničara, penzionisanog učitelja Dejana Bošnjaka, koji je i najzaslužniji za oživljavanje uspomene na dr Jovana Popovića, o kojem ni bolje upućeni Ađani, a ni Zrenjaninci nisu znali mnogo. Bošnjak je podsetio na činjenicu da je pesmu, koja je postala i naslov knjige, komponovao doktor Popović, na stihove Alekse Šantića, i da to nije narodna pesma. A tu pesmu, koju su pevale mnoge pevačke zvezde, Bošnjak ocenjuje kao najlepšu srpsku pesmu 20. veka.

- Doktor Jova Popović je komponovao 60 pesama koje su štampane tridesetih godina prošlog veka u ediciji “Knjiga za narod” novosadskog izdavača Ognjenovića, pod naslovom “Srpske pesme za glasovir i pevanje”. Koliko je, međutim, pesma koju znamo po njenim prvim stihovima “Ko t’ pokida sa grla đerdane”, za ovaj vek postojanja bila, a i danas je popularna, može se videti iz brojnih generacija istaknutih pevača naše narodne muzike koji su je imali na svom repertoaru. Evo samo nekih naj-

poznatijih: Radmila Dimić, Anđelija Milić, Nada Mamula, Dušica Bilkić, Mira Vasiljević, Merima Njegomir, Danka Stojisavljević, Milena Lazarević, Mirjana Božinović, Hanka Paldum... – kazuje Bošnjak.

Veliki je i broj muzičara solista na raznim instrumentima, kao i broj orkestara, koji su u različitim aranžmanima izvodili ovu pesmu. Drugi program Televizije Novi Sad je 1998. imao emisiju pod naslovom “Biramo najlepšu srpsku pesmu 20. veka”. Ova pesma, ne samo da je bila uvrštena u taj izbor, već se uvek nalazila na vrhu liste. Nekada veoma popularna pevačica narodnih pesama, Radmila Dimić, koja je pesmu godinama pevala, mislila je da je melodiju Šantićevim stihovima udahnuo narod, ali je bila iznenađena kada je saznala da je kompozitor lekar Jova Popović. To je i priznala u razgovoru sa novinarem nekadašnjeg časopisa “Intervju”.

O doktoru Popoviću i njegovom delu pišu i drugi - profesorka Slobodanka Latinović o njemu kao uzornom očnom lekaru, a dr Dobrivoje Paunović ispisuje crtice o oftamološkoj praksi dr Jove Popovića. Veći broj tekstova posvećen je njegovom muzičkom stvaralaštvu, a možda najbolje naslovljen tekst u knjizi je „Jovan Popović, doktor medicine u srpskoj muzici“, autora Dejana Tomića. Na kraju, pobrojane su pesme kojima je pečat utisnuo dr Jovan Popović a mnogi će se iznenaditi da su među njima „Moj dilbere“, „Tera Lenka“, „Leptirići mali“… Sve to obećava jednu veoma zanimljivu promociju, i priliku za sve Zrenjanince da saznaju nešto novo o negdašnjem sugrađaninu, počivšem na Tomaševačkom groblju.

Željko Balaban