Duvandžije po platama sustižu IT stručnjake

Od 18 delatnosti čije prosečne zarade obrađuje RZS, u osa su plate veće od republičkog proseka, dok su u deset niže. Mesec ranije, u avgustu, plate iznad proseka zabeležene su u sedam delatnosti, a niže u 11.

U avgustu je u tri oblasti zabeležena neto zarada iznad 100.000 dinara, dok je u septembru taj broj povećan za jednu. Naime, već tradiconalno visokim mesečnim neto primanjima u vazdušnom saobraćaju, uslužnim delatnostima u rudarstvu i računskom programiranju, u septembru su se pridružili i zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda.

I dalje najviše zarađuju zaposleni u vazdušnom saobraćaju – 116.925 dinara mesečno, zatim oni koji rade u uslužnim delatnostima u rudarstvu – 107.564, na trećem mestu je računsko programiranje i konsultantske delantosti – 106.715, a na četvrtom zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda – 102.140. 

Ukoliko se prosečna neto septembarska zarada zaposlenih u te četiri oblasti s najvišim primanjima uporedi s prosečnom platom u avgustu, vidi se da su plate u vazdušnom saobraćaju sa 133.879 dinara „pale” na 116.925, odnosno manje su 16.954. U septembru su prosečne plate u IT sektoru takođe manje nego u avgustu, kada su iznosile 111.951, za 5.236 dinara. Najmanje smanjenje prosečne neto zarade beleže zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu, koji su u avgustu prosečno primili 111.215 dinara, a u septembru 107.564, što je razlika od 3.651. U isto vreme, u septembru su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda imali veću prosečnu zaradu nego mesec pre. Naime, u avgustu je prosečna neto zarada u toj delatnosti bila 95.526 dinara, a u septembru 102.140, što znači da su „porasli” 5.614 dinara.

Najveće neto prosečne zarade u septembru beleže se u finansijskim delatnostima i delatnostima osiguranja – 85.404 dinara, zatim u informisanju i komunikacijama – 80.262, pa u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom – 74.849, rudarstvu – 71.903, stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima – 58.970, državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju – 58.167, obrazovanju – 51.082, poslovima nekretnina – 47.942 i zdravstvu – 48.102 dinara. To su ujedno delatnosti u kojima je prosečna neto septembarska zarada veća od republičkog proseka.

Za razliku od zaposlenih koji su u septembru primali više od republičkog proseka, radnici u uslugama i smeštaju morali su da se zadovolje s 30.294 dinara, ostalim uslužnim delatnostima s 36.740, umetnosti, zabavi i rekreaciji sa 40.147, trgovini na veliko i malo sa 40.531, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima sa 41.526,  poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu sa 42.181, građevinarstvu sa 42.248, snabdevanju vodom i upravljanjem otpadnim vodama sa 42.293, prerađivačkoj industriji sa 42.977, saobraćaju i skladištenju sa 44.003.

U septembru je razlika između najviše i najniže neto zarade iznosila je 87.860 dinara, što je dve prosečne republičke plate. Razlika između neto zarada zaposlenih u uslužnim delatnostima u rudarstvu i onih koji rade u eksploataciji uglja u septembru je bila 35.565 dinara. Koliko je to novca, najbolje ilustruje podatak da je to više od ukupne neto zarade radnika zaposlenog u, recimo, proizvodnji odevnih predmeta ili preradi drveta i proizvoda drveta ili onih koji rade u proizvodnji nameštaja.

Ukoliko se analiziraju pojedine delatnosti, dolazi se do podatka da, kako ukazuju podaci RZS-a, najmanju sepembarsku prosečnu neto platu imaju zaposleni u  ostalim uslužnim delatnostima – 29.065 dinara, a da oni koji rade u preradi drveta i proizvoda od drveta imaju samo 591 više od njih, odnosno 29.065 dinara mesečno. Ni u ostalim delovima prerađivačke industrije, koja muči muku s nalaskom radnika tog profila, prosečna plata nije mnogo veća, pa je tako ona u proizvodnji tekstila u septembru iznosila 31.549 dinara, u proizvodnji kože i predmeta od kože 32.549, proizvodnji nameštaja 35.349, štampanju i umnožavanju audio i video zapisa 38.565, proizvodnji tekstila 37.904 dinara, a u proizvodnji prehrambenih proizvoda 38.827.    

LJ. Malešević