Kada je pravo vreme da se obratimo dečjem logopedu?
Ako sumnjate u to da vaše dete slabije čuje, odnosno ako ne progovara do druge ili treće godine, nepravilno govori u odnosu na svoj uzrast – bilo da je reč o gramatici ili izgovoru glasova – nerado komunicira, muca, ima teškoće pri čitanju i pisanju, poremećaj pažnje i koncentracije, biva hiperaktivno ili agresivno, bilo bi dobro da posetite logopeda.
Ono u tome neće biti usamljeno jer u ovom trenutku čak oko 60 odsto mališana predškolskog uzrasta u Srbiji ima neki problem govora, jezika, učenja i/ili ponašanja.
Kako saznajemo od mastera logopeda – audio-lingviste Milice Ostojić iz Centra za razvoj govora, ponašanja i učenja pri Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora „Đorđe Kostić”, patološkim se smatra ako dete ne progovori do 15 meseci. S godinu dana, očekuje se prva reč povezana sa značenjem, bilo da je onomatopejska ili jednostavna, kao što su „tata” i „mama”. Kratke rečenice bi trebalo da sklapa pre navršene druge godine, a između druge i treće da postavlja pitanja, prepričava događaje i kraće priče, što znači da govor postaje sredstvo kojim dete ostvaruje socijalnu interakciju s porodicom i bliskim okruženjem (vrtić, baka, deka, rodbina).
– Najbolje je početi stimulaciju u drugoj godini, jer se s pet i po praktično završava govorno-jezički razvoj – kaže Milica Ostojić. – Do tog perioda dete treba da pravilno izgovara svih 30 glasova, da koristi sve gramatičke kategorije, da spretno drži olovku i crta krug, kvadrat i trougao, što znači da je sasvim spremno da se uključi u program predškolskog obrazovanja.
Pri proceni deteta izuzetno je važno dobiti podatke o periodu trudnoće, porađaja, ranog razvoja i, naravno, o fazama koje prethode progovaranju, kao što su gukanje i brbljanje. Zvanični podaci ukazuju na to da se 25 odsto beba rađa iz rizičnih trudnoća, što dodatno obavezuje stručnjake na praćenje i ranu stimulaciju već u prvim mesecima života.
Ukoliko dete raste u bilingvalnom okruženju, to može biti razlog neprogovaranja ili odstupanja u razvoju govora. Ako nije progovorilo ni na jednom od dva jezika koja se koriste u porodici, roditelji treba da potraže stručnu pomoć logopeda – audio-lingviste.
– Naš savet je da se obrate stručnjaku koji će proceniti, na osnovu pregleda deteta i iskaza roditelja, koji je jezik u prednosti jer nije pitanje samo koliko dete govori već i kako razume i koji jezik bolje razume. Uglavnom preporučujemo da to bude onaj na kojem će se školovati, ali to ne mora biti pravilo – dodaje ona.
Nažalost, sve je više dece koja imaju složenije probleme iz tog spektra. Nedostatak komunikacije i preterano izlaganje sadržajima elektronskih medija, način ishrane, prisustvo određenih bakterija, virusa i gljivica, metabolički poremećaji – sve zajedno utiče na opšti razvoj, pa i razvoj govora. Kada roditelj odluči da potraži stručnu pomoć za dete, nailazi na još jedan problem: u Srbiji radi oko 350 registrovanih logopeda, što je premalo da bi se pokrile potrebe dece.
Majka Aleksandra K, koja svog mališana dovodi u Centar za razvoj govora, ponašanja i učenja da bi naučio da pravilno izgovara glasove: č, y, ć, ž, kaže da se najpre obratila Savetovalištu razvojne pedijatrije pri Domu zdravlja „Novi Sad”, u kojem radi tim od osam stručnjaka, gde je dobila samo korekcione vežbe koje bi radila s detetom kod kuće, što ocenjuje kao nedovoljno.
– U našem centru realizujemo dijagnostiku u trajanju od sata, u okviru čega se pravi plan i program audio-lingvističkog tretmana. Tretman je kontinuiran – kaže Milica Ostojić. – Posete su svakodnevne ili onoliko puta nedeljno koliko logoped propiše u odosu na vrstu problematike. Konkretno, tretman korekcije glasova traje 30 ili 45 minuta od tri do pet puta nedeljno, dok su deca s jezičkim poremećajima na 60-minutnom svakodnevnom tretmanu. To je jedan od razloga zašto tretman kod nas ukupno traje i do 50 osto kraće nego u drugim ustanovama.
Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora „Đorđe Kostić” iz Beograda ima tradiciju dugu gotovo 70 godina i predstavlja multidisciplinarno orijentisanu kliničku i naučno-obrazovnu instituciju s holističkim pristupom u izučavanju zvuka, sluha, govora, jezika, ponašanja i učenja u normalnim i patološkim stanjima. U Novom Sadu 2008. formiran je Centar za razvoj govora, ponašanja i učenja. Do 2011. bio je državna ustanova pa je troškove lečenja pokrivao Fond za zdravstveno osiguranje, što je sada dostupno samo deci vojnih osiguranika iz Republike Srbije, a budući da su ugovor s Institutom potpisale i Crna Gora i Republika Srpska, svakodnevno primaju pacijente i iz tih država.
S. Milačić