Antić: Intenzivne pripreme za gradnju magistralnog gasovoda

Za 2018. godinu su bila predviđena sredstva u iznosu od 70 miliona evra za razvoj tog projekta, koja su usvajanjem ovog zakona danas u poziciji da budu aktivirana. U budžetu za 2019. takođe je predviđeno 70 miliona evra za srpsko učešće, odnosno učešće Srbijagasa u razvoju tog projekta, rekao je Antić na sednici Skupštine Srbije.

U ovom trenutku sve stvari deluju i ostavljaju utisak da idu u dobrom pravcu razvoja tog gasovoda, istakao je ministar, u izlaganju o Predlogu izmena i dopuna zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa.

Prema njegovim rečima, taj projekat treba da obezbedi Srbiji nekoliko značajnih stvari - energetsku bezbednost i sigurnost snabdevanja gasom, dalju gasifikaciju zemlje i, konačno, profit koji donosi sama tranzitna taksa.  

Antić je apelovao da se taj projekat u javnosti ne naziva ni Južni tok ni Turski tok, naglašavajući da je reč je o magistralnom gasovodu od granice s Bugarskom do granice s Mađarskom, kao delu srpskog gasno-transpotnog sistema, koji gradi i realizuje kompanija Gastrans.

Naveo je da je ta kompanija u skladu sa zakonom o energetici, podnela zahtev Agenciji za energetiku Srbije kao nezavisnom regulatornom telu za dobijanje određenih izuzeća u skladu s trećim energetskim paketom.

Antić je podsetio da je Skupština Srbije 2013. donela zakon o Južnom toku, da je taj  projekat 2014. obustavljen, te da je u međuvremenu došlo do rasta potrošnje gasa u Evropi i do niza novih projekata koji treba da obezbede i nove količine gasa i nove rute za snabdevanje gasom cele Evrope, pa tako i jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana. 

U svetlu takvog razvoja situacije Rusija i Turska su potpisale sporazum o izgradnji gasovoda nazvanog Turski tok, ispod Crnog mora, naveo je ministar, dodajući da je taj gasovod dobrim delom realizovan, da projekat obuhvata dva kraka kapaciteta od po 15,75 milijardi kubnih metara gasa, od kojih će jedan snadbevati gasom Istanbul, a drugi je namenjen isporukama za Evropu. 

Antić je, takođe, podsetio da smo prošle godine potpisali mapu puta s Gaspromom vezano za analizu mogućnost izgradnje gasno-transportnog sistema od granice sa Bugarskom do granice s Mađarskom, a takve mape puta potpisale su i susedne države Mađarska, Bugarska, kao i Turska.

Bugarska je već krenula ugovaranje deonice od granice s Tuskom do svog gasno-transportnog sistema, a Srbija sa svoje strane radi čitav niz pripremnih aktivnosti kako bi na svojoj teritoriji izgradila deonicu gasovoda, istakao je on.

Predloženim izmenama i dopunama zakona, kako je naveo, rešavamo nekoliko ključnih pitanja. Na prvom mestu, dodao je, omogućavamo Gastransu da koristi sve benefite onih eksproprijacija i onih rešenja koja su bila i u zakonu o Južnom toku.

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je da će se, ako sve bude u redu, graditi gasovod kroz Srbiju od bugarske do mađarske granice, a da ta investicija iznosi oko 1,8 milijardi evra.

Srbija će ispuniti svoju obavezu i uradiće gasni pravac da bismo imali druge oblike snabdevanja gasom. Važno je da Srbija zajedno s Bugarskom i Turskom izgradi gasnu infrastrukturu, jer prvi put će doći u poziciju da bude tranzitna zemlja, rekao je u parlamentu direktor Srbijagasa, koji poslanik Socijalisticke partije Srbije.

Bajatović je naveo da će biti prošireni i kapaciteti podzemnog gasnog skladišra Banatski dvor, a ako bude prošao taj veliki gasovod, gradiće se još jedno skladište.

Reč je o identičnom pravnom licu koje je promenilo ime, reč je o identičnoj trasi i reč je o takoreći identičnim tehničkim parametrima vezano za razvoj projekta, tako da se mogu koristiti mnogi od onih elemenata koji su bili definisani zakonom o Južnom toku, i mi ćemo koristiti te benefite, posebno u deonici tri za koju gotovo postoji čitava dokumenatcija i nastavićemo sa svim ovim mogućnostima vezano za eksproprijaciju i ubrzane tog procesa, poručio je Antić.

Istakao je da duboko veruje da ćemo ovim zakonom „dati vetar u leđa ovom projektu“, omogućiti brzo i efikasno rešavanje svih nadležnih državnih organa, „ali ne na štetu građajna kao korisnika eksproprijacije“. 

S tog stanovišta, dopune ovog zakona ne utiču na ljudska prava, na prava vlasnika nepokretnosti zagarantovana Ustavom, s obzirom na to da će se visina naknade eksproprisane nepokretnosti i postupak za određivanje naknade voditi u skladu sa važećim Zakonom o eksproprijaciji, naglasio je Antić i pozvao poslanike da podrže ovaj zakonski predlog.