Na pijaci u Budisavi Crni petak ne važi
Nekima je Crni petak šoping-svetac, prilika da za manju svotu novca kupe razne proizvode i odeću. Međutim, ako odete na pijacu, naročito u nekom manjem mestu, kao što smo mi juče otišli na budisavsku, tamo će vas dočekati rečima: „Je l’ se vi šalite?!” Na njihovim tezgama nema specijalnih popusta, a ni neke naročite prodaje. I tako je svaki dan.
„Naši kupci su stariji ljudi, a šta oni znaju za Crni petak?“, pita nas Branka, koja s mužem Draganom prodaje prehrambene proizvode iz Mađarske.
Meštani su najviše zainteresovani za čarape i mlečne proizvode jer u Budisavi, koliko su nam prisutni pijačari rekli, niko ne uzgaja krave. A najveći problem im je to što se ni na jednom štandu ne prodaje voće ili povrće.
„Ljudi ovde čekaju u redu za mleko i sir“, kaže nam Jelena iz Kaća, koja jednom sedmično izlaže garderobu u Budisavi.
„Ovde praktično nemate zelenu pijacu. Ništa ne funkcioniše kako treba...“
Kad smo naišli, svi su se pakovali, a poluprazne tezge su bile još pustije, jer pijaca svakako nema bogzna šta da ponudi. Ipak, pijačari mogu pristojno da žive od zarade.
„Ne možemo da kažemo da se ne može živeti od ovoga, ali svakako da živimo bolje od onih koji rade za 25.000-30.000 mesečno“, kaže nam Branka, pakujući konzerve i sir.
„Mi nismo neobrazovani, samo nismo imali priliku da se zaposlimo negde drugde. Zato ja ustajem u 4 ujutru, a vraćam se kući u 16 sati. Nema veze da li napolju pada kiša, sneg ili upekne sunce. Mi ne znamo šta je vikend, praznik, slobodan dan.“
Iako kažu da nije sve tako crno, čini se da pijačarstvo nije kao što je nekad bilo, a ono što se na pijaci može naći, ili ipak ne može, i nije ništa jeftinije nego u nekim prodajnim objektima.
L. Radlovački
Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” je sufinansiran od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
