Zbog monopola, firme kažnjene s 3,6 miliona evra

Zato je tema konkurencije na tržištu voma kompleksna, o čemu svedoči i to što je u proteklih trinaest godina Zakon o zaštiti konkurencije pretrpeo niz izmena i dopuna, čiji je cilj bio da se domaća regulativa uskladi s međunarodnom. 

U Komisiji za zaštitu Konkurencije ukazuju na to da je trenutno stanje po pitanju konkurencije u Srbiji zadovoljavajuće. Komisija je samo u toku ove godine pokrenula 16 postupaka ispitivanja povrede konkurencije u Srbiji, a od početka godine izrekla je mere zaštite konkurencije u iznosu od 3.676.558 evra, rekli su za Tanjug u Komisiji. Da bi se utvrdilo da li ima povrede konkurencije na tržištu, Komisija je pokrenula nekoliko postupaka u oblasti prodaje bebi-opreme, nedavno su se na meti našli i međunarodni brendovi platnih kartica, protiv kojih je Komisija pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu platnih kartica, kao i veleprodavci lekova.

Inače, pravo izricanja mere zaštite konkurencije uvedeno je Zakonom koji je donet krajem 2009. godine jer to pravo Komisija nije imala po Zakonu iz 2005. godine, a prva put mera je izrečena 2011. Od osnivanja Komisije pokrenuto je 100 postupaka, i to po osnovu Zakona o zaštiti konkurencije iz 2005. godine, Zakona o zaštiti konkurencije iz 2009. godine i Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije iz 2013. godine.

Onih koji u svom poslovanju pokušavaju da zaobiđu propise ima u gotovo svim sektorima pa je veoma teško reći u kojem ima najviše preduzeća kod kojih je utvrđena povreda konkurencije, kao i to u kojim sektorima ima najviše preduzeća koja zloupotrebljavaju dominantan položaj na tržištu. U Komisiji ističu da se nijedno tržište ne može izdvojiti kao posebno, niti se ta vrsta evidencije vodi, kao i da ne postoji tržište na kojem ne postoji mogućnost nekonkurentnog ponašanja, koje je u suprotnosti s odredbama Zakona o zaštiti konkurencije. Pri tom, Zakon, pa samim tim ni Komisija koja ima mandat da ga sprovodi, ne pravi razliku između učesnika na tržištu, bez obzira na njihovu veličinu ili oblik vlasništva.

Aktivnosti Komisije analiziraju se u pregovorima o članstvu Srbije u EU u okviru poglavlja 8 – Politika konkurencije. Po oceni Evropske komisije, implementacija u primeni prava zaštite konkurencije je povećana po broju predmeta iz oblasti zaštite konkurencije, kao i po relativnoj veličini i značaju kompanija koje se istražuju.

Konstatuje se i da odluke Komisije u sve većoj meri podržavaju žalbeni sudovi, ali i da je potrebno da kapacitet sudstva za bavljenje složenim predmetima iz oblasti zaštite konkurencije bude značajno osnažen.

U nedavno objavljenoj „Beloj knjizi 2018” Saveta stranih investitora konstatuje se napredak u daljem usklađivanju propisa o konkurenciji Srbije sa standardima i pravilima EU. To je učinjeno usvajanjem nekoliko podzakonskih akata, koji detaljnije regulišu izuzeće restriktivnih ugovora u sektorima kao što su prodaja rezervnih delova za motorna vozila, osiguranje, prenos tehnologija i putni, železnički i unutrašnji vodni saobraćaj.

Preporuka investitora iz „Bele knjige” je da Komisija treba da  nastavi da donosi podzakonska akta koja definišu određene kategorije od ključne važnosti za upotpunjavanje pravnog okvira zaštite konkurencije, izradom jasnih smernica i uputstava koja sadrže način primene određenih odredaba Zakona, kao i publikacija o relevantnim definicijama tržišta.

U Komisiji ističu da će raditi na realizaciji tih preporuka, kao i da prostora za unapređenje efikasnosti sprovođenja politike konkurencije ima. Ipak, ukazuju i na to da se mora imati u vidu i da je Komisija za zaštitu konkurencije relativno mlado telo i da su na istom zadatku angažovani i drugi državni organi i organizacije, akademska i stručna javnost, tržišni učesnici i njihova udruženja.

D. Mlađenović